Retrospektivna izložba skulptura Miluna Vidića (1940-2007) otvorena je pre neki dan u Gradskoj galeriji u Užicu i može se pogledati narednih desetak dana.
Tom izložbom nastavljen je program „Oni koje ne zaboravljamo“, kojim užička Galerija, od prošle godine, podseća na velikane likovne scene koji su značajni ne samo za nacionalnu kulturu nego i za kulturu grada i užičkog regiona, a koji više nisu sa nama. Tako je prošle godine priređena izložba akademskog slikara Božidara Kovačevića, majstora zlatiborskog pejzaža.
Retrospektiva Vidićevih skulptura, kako je istakao Zoran V. Cvetić, direktor Galerije, realizovana je u saradnji sa Bibliotekom „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, gde će izložba, nakon Užica, biti priređena.
Iz širokog umetnikovog opusa izložene su skulpture apstraktnih formi u drvetu, materijalu po kome je umetnik prepoznatljiv, za koje je Zoran Jeremić, užički novinar i književnik, zapisao u katalogu da su „prepune istorijskog sedimenta, otisaka, ožiljaka i ogrebotina, zagonetne poput drevnog amuleta, istovremeno apstraktne, figuralne i asocijativne u želji njenog tvorca da razume i time predupredi obespokojavajući ishod čovekove sudbine“.
– Na svim Vidićevim radovima kao da je samo vreme klesalo znakove monumentalnog duha i mitskih zračenja, znakove mogućnosti našeg trajanja i trajnosti. A to vreme koje „radi“ za vajara ne meri se ni hronometrom, ni kalendarima, ni smenjivanjem godišnjih doba. To vreme je mitsko vreme: uvek prisutna stvarnost, stalno spremna da se otelovi. Umetnik je mitograf, on ne mari za vremenska rastojanja – napisao je Jeremić.
Milun Vidić je rođen 1939. godine u selu Roge, kod Požege. Diplomirao je na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde je završio i postdiplomske studije. Jedan je od osnivača vajarske grupe Deset plus, a od 1977. do 1994. godine predavao je vajanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je stekao i zvanje redovnog profesora. Univerzitetsku karijeru nastavio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je radio do penzionisanja 2004. godine. Tri godine kasnije umro je u Beogradu. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogih nagrada. Njegove skulpture nalaze se u mnogim muzejima, privatnim kolekcijama i u javnim prostorima u Srbiji i zemljama u regionu.
Anegdota
Istakavši da je inspiraciju za svoja dela tražio u svom rodnom kraju, umetnikova kćerka Ivana Vidić, grafičarka, koja je sa još nekoliko članova porodice Vidić prisustvovala otvaranju izložbe, ispričala je zanimljivi deo iz umetnikovog života:
– Postoji anegdota da je kao mlad kod sebe uvek imao britvicu i da se na času, dok je bio na Učiteljskoj školi u Užicu, zabavljao tako što je rezbario drvo, a sačuvan je jedan muški akt, za koji mislim da je iz tog perioda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
