Foto: J. Patarčić/DanasViše od četiri decenije u vlasništvu Lazara Mačkovića iz Subotice nalazi se američki oldtajmer, vrlo redak na našim prostorima, prepoznatljiv po svojoj dužini, sedištima u vidu klupa, ali i unikatnoj boji koja se presijava na suncu.
Još kao mladić, Lazar Mačković se zaljubio u američka vozila, te je od tada imao tri ovakva automobila, od kojih je poslednjeg kupio davne 1982. godine, kako kaže, gotovo kao novog i s vrlo malo pređenih kilometara.
“Inače, dizel je izvorni, što je kod Amerikanaca retko. Malo manje troši nego benzinci koje sam imao, a vozili smo ga bukvalno svuda. Moja ćerka, koja radi u Iđošu, ona je 12 godina njega vozila svaki radni dan na posao i nazad”, ponosno će vlasnik ovog četvorotočkaša.
“Lepo ide i ako vi vozite pristojnom brzinom, recimo 120 kilometara na čas, ni ne troši mnogo i relativno je podnošljivo, udoban je i upravljivost je pod kontrolom. Ali, ako već idete nekim brzinama, on do 160 kilometara na čas mislim da ide, ne bi možda mogao više, onda ima boljih automobila”, našalio se Lazar.
Iako je na putu već 41 godinu, naš sagovornik kaže da je automobil i dalje u vrlo dobrom stanju, ali da ga danas radije koristi za nešto kraće distance.
“Sad se koristi malo da se provozamo, ne tako da nije u dobrom stanju, nego sa ovako starim autom da se vi uputite negde, nikada ne znate šta se može pokvariti i jako je teško da to neki mehaničar ili bilo ko popravi zbog starosti i tog izvora delova. Zato ne možete sa sigurnošću da kažete sad ja idem u Skoplje bez ikakvih problema”, objašnjava Lazar.
“Tako da nije samo baš garažni auto, ali je sada malo u penziji”, uz osmeh će ovaj Subotičanin.
Na pitanje u čemu je tajna dugovečnosti ovih vozila, Lazar kao iz topa odgovara ljubav.
“Prvo morate da ga volite. Mi imamo garažu i onda uvek nešto predupredimo. Tretirao sam ga ispod da ne čekam da iskorodira. Ovi nikleraji se moraju održavati, inače ne bi oni mogli tako trajati. Ako biste mu malo manje pažnje posvetili, on bi se isto tako kvario kao ovi evropski automobili. Sve u svemu, ima svoje prednosti i mane”, naglašava ljubitelj američkih vozila.
A ono što je za mnoge oldtajmere mana, ispostaviće se da je kod američkih automobila prednost, kaže Lazar, objašnjavajući na koji način nabavlja izvorne, originalne delove za svog “ljubimca”.
“Bavim se od 1968. godine stalno američkim vozilima i imam baš dobar izvor delova, a poslednjih 15-16 godina nam sin živi u Americi, tako da je sad malo lakše doći do toga. Inače, jedna od prednosti američkih automobila je da oni to neguju, i za stare, i za svakakve automobile nalaze se bilo originalni, bilo kvalitetni zamenski delovi koji nisu mnogo skupi”, kaže Lazar.
Lazar Mačković je bio jedan od učesnika 12. Međunarodnog oldtajmer susreta u Subotici, koji je okupio više od 60 vozila iz regiona.
Kako kaže, građani pokazuju veliko interesovanje za ovakva vozila, pogotovo zato što su neobična za današnja vremena, pa vrlo često zastanu da pitaju i pogledaju automobil.
“Svi automobili su jako vredni, ali pošto je ovaj tako malo ređi, ko ga voli, onda on tako malo zastane pa gleda. Nije on ništa ni bolji, ni gori od recimo BMW-a, kojeg mnogo više ljudi vole, više su sportski ti automobili, a ovo je više porodični auto, što oni zovu ‘family car’. Ima klupu napred, klupu pozadi i to je za današnje prilike, za mlade prosto malo neobično”, poručuje Lazar Mačković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
