Stara elektrana na Đetinji je proizvodila električnu energiju za Tkačku radionicu i kompletnu javnu rasvetu u tadašnjem Užicu. Danas je ona deo EPS i proizvodi 140 kilovati, što je gotovo trećina potreba za javnu rasvetu grada. Zanimljivo je da je te 1900. godine Užice imalo proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, a danas je užička Elektrodistribucija samo ogranak kraljevačke Elektrosrbije, ističe za Danas Milomir Danilović, šef održavanja u tom užičkom preduzeću, podsećajući da je grad nekada imao tri hidroelektrane, od kojih je takozvana prva, u blizini Velikog parka, srušena posle Drugog svetskog rata zbog potrebe razvoja grada.
Stara elektrana na Đetinji je proizvodila električnu energiju za Tkačku radionicu i kompletnu javnu rasvetu u tadašnjem Užicu. Danas je ona deo EPS i proizvodi 140 kilovati, što je gotovo trećina potreba za javnu rasvetu grada. Zanimljivo je da je te 1900. godine Užice imalo proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, a danas je užička Elektrodistribucija samo ogranak kraljevačke Elektrosrbije, ističe za Danas Milomir Danilović, šef održavanja u tom užičkom preduzeću, podsećajući da je grad nekada imao tri hidroelektrane, od kojih je takozvana prva, u blizini Velikog parka, srušena posle Drugog svetskog rata zbog potrebe razvoja grada. Preostale dve i danas rade.
„To se moralo desiti ovde… U Užicu je spojeno nespojivo. Spojene su voda i vatra. Iz spoja je potekla svetlost. Vekovima je tekla Đetinja, đetinjala, uvijala se oko grada, pravila mu omču, stezala ga, čuvala i pojila… Čekala i tinjala. Ime joj je bilo predskazanje… Đe tinja ima i vatre“, nadahnuto piše Majovski Vučetić sa saradnicima u knjizi „Užička elektrana pod gradom“.
Hidrocentrala je radila do sedamdesetih godina prošlog veka, kada je prilikom izgradnje pruge Beograd – Bar, zatrpan njen jaz. Povodom obeležavanja njene stogodišnjice potpuno je obnovljena i od 2000. je ponovo u pogonu i znatno doprinosi osvetljavanju grada. Tada je ispred centrale postavljeno poprsje profesora Đorđe Stanojevića, a tokom nedavne proslave šest decenija užičke Eletrodistribucije, desna obala Đetinje, na kojoj se nalazi elektrana, nazvana je Obala Nikole Tesle. Postavljena je i bronzana skulptura našeg velikana, koju je akademik i vajar Nikola Koka Janković poklonio gradu. Pored elektrane izgrađeni su restorani sa terasama, ali ni oni ne rade.
– Taj prostor je veoma interesantan i mi ćemo pokušati da napravimo idejno rešenje o uređenju celog kompleksa koji, pored centrale, čine Plaža, Stari grad i Stara hidrocentrala. Hidrocentrala je vlasništvo EPS, ali bilo bi dobro da taj prostor pripadne gradu ili da EPS bude uključen u realizaciju tog projekta, rekao je za Danas Jovan Marković, gradonačelnik Užica, zaključivši da će se nova gradska vlast založiti da se u Užice vrati sedište Elektrodistribucije koja je, reorganizacijom EPS pre dve godine, premeštena u Kraljevo i posluje u sastavu Elektrosrbije u tom gradu.
– Prostor sa restoranom i terasama opremljen je inventarom tek pre dva meseca, kaže za Danas Vladimir Dogandžić, direktor užičke Elektrodistribucije. – Pošto je naša primarna delatnost distribucija električne energije, a ne ugostiteljstvo i muzeji, proteklih desetak godina ulagali smo u taj kompleks onoliko koliko smo mogli. Ipak, očekujem da će kompletan objekat biti u funkciji krajem godine. U dogovoru sa Narodnim muzejom iz Užica, trebalo bi da se zaposli kustos, a turistima bi se ponudili suveniri i publikacije, ne samo o hidrocentrali, već o Užicu i okolini. Pored toga nameravamo da napravimo i mini muzejsku postavku Teslinih pronalazaka.
Radomir Smiljanić, direktor gradske Turističke organizacije, navodi da je velika šteta što hidrocentrala nije otvorena za svakodnevne posete gostiju, jer ne postoji odgovarajuća služba u tom objektu, ali da su u toku razgovori sa poslovodstvom Elektrodistribucije.
– Pripremamo publikacije kojima ćemo staru centralu promovisati na sajmovima turizma. Ona bi i te kako obogatila turističku ponudu grada, kaže za Danas Smiljanić i svedoči da gosti koji žele da posete hidrocentralu zasad to mogu da učine ukoliko se prethodno prijave ovoj Turističkoj organizaciji.
– Važnost tog objekta je velika. Primera radi, dinamo mašine i ostali delovi postrojenja su muzejska vrednost, jer su stari više od sto godina. Ceo kompleks mogu da koriste i u edukativne svrhe srednjoškolci, studenti i ostali, jer je centrala ispravna i proizvodi struju, smatra Blažo Čubrilo, direktor užičkog narodnog muzeja, a potom ističe da je rešenje vlasništva preduslov da se ceo projekat ostvari. On podseća da predlog o izdvajanju Stare hidrocentrale iz EPS i njenom ustupanju gradu, postoji od ranije.
– Hidrocentrala je vlasništvo EPS, a kada bude privatizovano ili dokapitalizovano to državno preduzeće, onda će dobiti novog vlasnika. Da bi se to izbeglo, a pošto je centrala od velikog interesa za grad, odavno postoji ideja da se ona ustupi Užicu, odnosno Narodnom muzeju. Time bi se rešili problemi kustosa i ostalih službi koje su neophodne za takve sadržaje, kaže Čubrilo i navodi da su početni razgovori o tome obavljeni sa predstavnicima Ministarstva za energetiku, a potom poručuje da je to rešenje moguće i da zavisi od dobre volje EPS i gradske vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
