Patnja iza zatvorenih vrata: Šta se dešava sa napuštenim životinjama?

Zajedno sa kolegama, Jelena Banac, aktivistkinja inicijative „Kreni-Promeni“ za dobrobit životinja, obišla je veliki broj prihvatilišta širom Srbije i iz iskustva kaže za Danas da se iza zatvorenih vrata često krije ozbiljna patnja životinja i uslovi koji su daleko od zakonom propisanih.

To, naglašava ona, nisu izolovani slučajevi, već obrazac, i zato se Kreni-Promeni tim povezao sa velikim brojem udruženja i aktivista koji trenutno vode lavovsku borbu na terenu i svi svedoče užasavajućim prizorima, dok reakcija institucija izostaje.

Građani, podseća Banac, ulažu sopstvena sredstva, vreme i energiju da bi spasavali životinje, dok istovremeno, dodaje ona, u Upravi za veterinu Srbije godinama gledamo ista imena, bez vidljivih rezultata.

Broj napuštenih pasa i mačaka raste, dok se značajna budžetska sredstva troše bez rešenja. Otvara se ozbiljno pitanje načina trošenja javnog novca i efekata tih ugovora. Lokalne samouprave čak i ne pokušavaju da, u saradnji sa udruženjima koja imaju ogromno iskustvo, reše ovaj problem. Ono što posebno zabrinjava jeste porast prisustva zaraznih bolesti i animalni otpad koji se ne uklanja na bezbedan način i predstavlja ogroman ekološki rizik – ističe Banac.

Zato napominje da prilikom obilaska terena svakodnevno svedoče jezivim prizorima leševa uginulih životinja, koji su lako dostupni drugim grabljivicama i predstavljaju opasnost i po javno zdravlje i bezbednost.

Možda je jedan od najpotresnijih prizora ilegalna deponija animalnog otpada nadomak Novog Bečeja. Neregistrovani odgajivači i dalje rade bez kontrole i sankcija i predstavljaju jedan od glavnih izvora ogromnog broja napuštenih životinja. Država na taj način ne samo da ne rešava problem, već se odriče i značajnih budžetskih prihoda koje bi mogla ostvariti kroz primenu kaznene politike, a koja bi se mogla usmeriti upravo u primenu održivih i humanih rešenja za problem napuštenih životinja – ukazuje Banac.

Prema njenim rečima, dodatno zabrinjava uloga pojedinih organizacija, za koje postoji ne samo ozbiljna sumnja, već i dokazi da svojim delovanjem doprinose postojećem stanju, umesto da budu deo rešenja.

Kinološki savez Srbije je prekršio i svoje statutarne ciljeve. Posebno je problematično i to što su pojedini državni funkcioneri povezani sa ovim sistemom. U prihvatilištima koja su predmet takvih ugovora zatičemo poražavajuće stanje, veterinarske usluge su plaćene, ali se ne pružaju – navodi Banac u saopštenju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tim za dobrobit životinja (@kp_dobrobitzivotinja)

Posledice su dramatične, ističe ona, i navodi da stotine hiljada životinja godišnje strada zbog neuređenog sistema, dok stotine miliona dinara odlaze nepovratno.

Srbija time ostavlja sliku države u kojoj zakoni postoje samo na papiru i u kojoj se životinje tretiraju kao otpad. Ne smemo zanemariti ni nasilje nad životinjama, koje je u porastu, dok je kaznena politika slaba ili nepostojeća. Struka godinama upozorava na vezu između nasilja nad životinjama i nasilja nad ljudima, na šta posebno ukazuje i prof. Pravnog fakulteta Vanja Bajović, uz čiju pomoć smo do sada predali više krivičnih prijava – ukazuje Banac.

Ona ističe da pozdravljaju poslednju najavu Ministarstva poljoprivrede o olakšanoj proceduri za putovanje sa kućnim ljubimcima u EU, ali bez kontrole nelegalnog uzgoja i prodaje, bez uređenja prihvatilišta, bez sistemskih programa čipovanja i sterilizacije i bez odgovornosti – nema stvarnih promena.

U isto vreme, dodaje Banac, razmatraju se projekti poput akvarijuma i delfinarijuma, dok se takvi modeli širom sveta napuštaju. To jasno pokazuje pogrešno postavljene prioritete, smatra Banac.

Kada bi se ta sredstva uložila za rešavanje svih gore navedenih problema, dobili bismo jedan uređen sistem koji bi imao daleko bolji efekat i kada je u pitanju turistička ponuda, jer strani turisti, kada putuju po Srbiji, zgroženi su prizorima koje zatiču i to je nešto što kalja ugled naše zemlje. Umesto sistemskih rešenja, svakodnevno svedočimo trovanjima, odstrelima i bacanju tek rođenih štenaca. To nisu incidenti – to su posledice sistema. Sve su to zločini i njihovi tragovi su neizbrisivi. Srbija može bolje, ali samo ako postoji politička volja da se prekine sa ovakvom praksom i odgovorni konačno snose posledice – navodi Banac.

„Gde nema problema, nema ni profita“

Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da bi se pravno uredilo napuštanje pasa, prvo sve odgajivačnice moraju da se uvedu u legalne tokove i pod jaku kontrolu, kao i da se kažnjava neodgovorno vlasništvo, tj. napuštanje pasa.

Zakonski to može vrlo lako da se reši uvođenjem fiksne novčane kazne za nečipovanje psa, davanjem komunalnoj miliciji nadležnosti da proverava da li je pas čipovan i strogim kaznama za napuštanje psa. Jer ne možete ni da znate ko je napustio psa ako pas nije čipovan. Ulični psi nisu na ulici svojom voljom, već zato što ih je vlasnik napustio. Oni mahom nisu ni sterilizovani, pa tako stvaraju nove horde uličnih pasa – pojašnjava Bajović.

Prema njenim rečima, država, umesto da steriliše te pse, za šta se izdvajaju pare iz budžeta, ne troši sredstva za te namene, već ih prosleđuje komunalnim preduzećima ili privatnim kompanijama da rade poslove zoohigijene.

Privatnim kompanijama je primarni cilj profit i nije im u interesu da se smanji broj napuštenih pasa, jer im se samim tim smanjuje i izvor prihoda i tako se vrtimo u krug, pojašnjava ona.

Dakle, problem napuštenih pasa može vrlo lako da se reši kada bi postojala politička volja da se on reši. Međutim, zarad profita pojedinaca problem se svesno ne rešava, jer „gde nema problema, nema ni profita“… Žrtve ovakve logike su kako napušteni psi, koji su najlakša meta sadista i zlostavljača, tako i svi građani – i mi koji ih volimo i saosećamo sa njihovom sudbinom, i oni koji ih se plaše i strahuju od ujeda – ukazuje Bajović.

Pitanjima o svim pomenutim problemima smo se obratili i Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu, ali na njihov odgovor i dalje čekamo.