Prijava protiv odgovornih u Upravi za veterinu: „Sumnjamo na krađu skoro 14 miliona evra iz budžeta dok se napuštene životinje bore za život“

Krivičnu prijavu sastavila je profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, koja se u svom obraćanju osvrnula na pravne aspekte vezane za podnošenje krivične prijave protiv odgovornih lica Uprave za veterinu.

Prema njenim rečima, Državna revizorska institucija je institucija zadužena za kontrolu trošenja budžetskog novca.

– Ta institucija je ustanovila da je skoro 14 miliona evra pronevereno, protraćeno i bačeno u poslovima Uprave za veterinu. Iz činjeničnog stanja koje je utvrdio DRI proizlazi da je Uprava za veterinu, pre svega, manipulisala javnim nabavkama tako što je sa veterinarskim ambulantama i centrima širom Srbije postupala po ugovorima zaključenim pre 2019. godine. Dakle, šest godina nije sprovodila javne nabavke, te je ustaljenim „ušeljenim“ partnerima iz državnog budžeta isporučila milijardu i šest stotina miliona dinara, što znači 13 miliona i šest stotina hiljada evra – ističe Bajović.

Pored toga, dodala je ona, revizori su našli da Uprava za veterinu praktično nema kontrolu nad više od 14.000 pasoša za životinje.

– Podsećam da je pasoš za životinje javna isprava. Na evropskom nivou u nekoliko navrata otvarane su istrage o švercu pasa iz zemalja istočne Evrope, a osnovni element za izvršenje ovog krivičnog dela jeste pasoš životinje. Zbog toga sve ovo budi sumnju da ovakvim postupanjem ulazimo u sferu ne samo korupcije već i organizovanog kriminala. Ovakvim postupanjem Uprave za veterinu ne dovodi se u pitanje samo dobrobit životinja već i dobrobit ljudi, imajući u vidu da je njena nadležnost da kontroliše i životinje na farmama i hranu. Tako da je faktički 14 miliona evra naših para, koje se uzimaju iz budžetskih sredstava, odnosno od naših plata, bačeno – delom zbog koruptivnih radnji, delom zbog nesavesnog poslovanja – ističe Bajović.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tim za dobrobit životinja (@kp_dobrobitzivotinja)

Javnosti se obratila i Jelena Banac iz Kreni–Promeni tima za dobrobit životinja.

Dok se profesorka Bajović bavila pravnim aspektima krivične prijave, Banac je ukazala na posledice koje ovakav sistem ima na dobrobit životinja i na građane Srbije. Nju posebno zabrinjava to što se novac iz sistema ne usmerava u sprovođenje mera koje zakon jasno propisuje u interesu dobrobiti životinja.

– Prema izveštaju DRI, Uprava za veterinu je, između ostalog, ozbiljno kršila procese javnih nabavki, a hiljade pasoša za životinje nisu bili uneti u centralnu bazu. Istovremeno, Srbija ni 2026. godine i dalje nema funkcionalan centralni registar vlasničkih i nevlasničkih pasa. Kontrola rada službi zoohigijene i veterinarskih službi, koje dobijaju tendere za lečenje i sterilizaciju pasa u prihvatilištima, slaba je i vidimo da se budžetska sredstva rasipaju i ne koriste za ono za šta su namenjena – ističe Banac.

Prema njenim rečima, posledice nedosledne i objektivne kontrole od strane veterinarske inspekcije i primene zakona, ali i kaznene politike, vide se na ulicama. Danas je rasprostranjenost zaraznih bolesti poput parvovirusa i štenećaka u Srbiji poprimila razmere epidemije, ističe.

– Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić, na promotivnoj izbornoj tribini u Boru, konstatovao da je problem napuštenih pasa izražen u 37 od 50 gradova i da su fokus-grupe radile neka istraživanja. Međutim, kao rešenje predložio je izgradnju prihvatilišta za 1.000 pasa, rekavši da je iznos od 93 miliona dinara za izgradnju takvog prihvatilišta sitnica za državu, pa i za sam grad Bor. Naravno da jeste kada plaćaju građani – ukazuje Banac.

Ona dodaje da je lako mahati državnim novcem kada odgovornosti za trošenje nema.

Banac se pita i kako ćemo rešiti problem – ulaganjem po 93 miliona za Loznicu, za Užice i tako redom – i ističe da predsednik nijednom rečenicom nije pomenuo utvrđivanje odgovornih za ovakvo stanje.

Banac navodi da predsednik u videu pominje i biznis-model kojim će se zaposliti dvadesetak šintera. Međutim, napominje i da sa izgradnjom prihvatilišta ne prestaju troškovi, jer te životinje treba sterilisati, lečiti, vakcinisati i hraniti.

– I šta ćemo kada se i taj kapacitet popuni? – pita Banac i postavlja ključno pitanje: da li je to zaista rešenje.

– Naravno da nije. Psi „lutalice“, kako ih nazivaju, nisu pali sa neba – oni su napušteni, bez vlasnika, i zato odgovornost ne postoji. Nama nisu potrebni novi „logori“ za životinje, već smanjenje priliva napuštenih životinja dokazanim metodama: obaveznim čipovanjem, sterilizacijom, kontrolom vlasnika i odgovornim upravljanjem populacijom. Preduslov za to je kreiranje centralnog registra životinja. Ali postoji i odgovornost nadležnih institucija koje su bile zadužene za održivo i humano rešavanje ovog problema – ističe Banac.

Koliko je problem dobrobiti životinja značajan građanima govori i činjenica da je Kreni–Promeni tim prošle subote organizovao humanitarnu akciju prikupljanja hrane za napuštene životinje i da je odziv građana bio ogroman. Na 53 lokacije širom Srbije prikupljeno je čak osam tona hrane.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tim za dobrobit životinja (@kp_dobrobitzivotinja)

– Osam tona hrane da se pomogne gladnim životinjama, ali i građanima koji ne mogu da okrenu leđa patnji koju svakodnevno gledaju i više ne mogu da je trpe. To jasno pokazuje koliko je problem rasprostranjen i kolike su njegove razmere. Građani su za jedan dan sakupili osam tona hrane za napuštene životinje, a institucije godinama nisu uspele da sprovedu zakon koji već postoji – zaključuje Jelena Banac.

Zato postavlja vrlo jasno pitanje: ko je odgovoran za ovakvo stanje? Za neregularno sprovođenje javnih nabavki, gde su nestali pasoši za životinje, zašto je veterinarska inspekcija neefikasna i zašto, umesto da kažnjava prekršioce Zakona o dobrobiti životinja, svojim nečinjenjem kažnjava napuštene životinje.

– Građani Srbije imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac i zašto sistem koji bi trebalo da štiti životinje i javni interes – ne funkcioniše. Srbija ne pati od nedostatka zakona o zaštiti životinja, već od nedostatka njihove primene, a cenu tog nerada plaćaju i građani i desetine hiljada životinja svake godine. Zato upućujemo javni poziv načelnici Sektora za dobrobit životinja, Maji Andrijašević, da obiđe prihvatilišta u Srbiji – ali nenajavljeno, da se predstavi kao volonter i sama oseti kako se prema običnim građanima ophode radnici i rukovodioci zoohigijene. Da pogleda uslove u kojima se životinje nalaze, da pregleda veterinarsku dokumentaciju i da sama zaključi kolike su razmere nerada njenog sektora – poziva Banac.

Iza ovih brojeva, zaključuje ona, ne stoje samo budžetske stavke. Iza njih stoje desetine hiljada životinja koje se svake godine muče – na ulicama i u pretrpanim prihvatilištima. I neko za to mora da odgovara.