Dr Dragan Milić: Foto privatna arhiva/FacebookTrebalo bi ukinuti pravo lekara i drugih zdravstvenih radnika na rad i u državnom i privatnom sektoru jer bi to doprinelo boljoj organizaciji srpskog zdravstva koja sada više vodi računa o ličnim interesima pojedinaca i interesnih grupa nego o struci, kaže za Danas dr Dragan Milić, direktor niške Klinike za kardiohirurgiju i univerzitetski profesor.
“Jedna od posledica loše organizacije je da je ove godine Srbija prva u svetu po projektovanoj stopi smrtnosti od 16, 39 odsto, uprkos tome što se u zdravstvo nikada više nije ulagalo”, kaže on.
Milić kaže da je rešenje za bolju organizaciju srpskog zdravstva i početak suzbijanja korupcije, a sve u korist pacijenata- ukidanje mogućnosti za dvojni radni odnos, uvođenje platnih razreda i izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva.
“Podržavam, stoga, stav nove ministarke zdravlja, profesorke Danice Grujičić, o neophodnosti redefinisanja dvojnog radnog odnosa koji lekari imaju radeći istovremeno u državnim i privatnim ustanovama. Potpuno je smisleno da se zdravstveni radnici opredele za rad ili u državnoj ili u privatnoj ustanovi. Godinama unazad niko nije imao smelosti da pokrene tu temu, a upravo tu leže koreni za mnoge vidove korupcije koji cvetaju u zdravstvu”, ocenjuje on.
Milić pita da li se kroz pravo lekara i drugih zdravstvenih radnika da rade i u državnoj ustanovi i privatno gubi poverenje u zdravstveni sistem.
On pita da li se na taj način indirektno šalje poruka bolesnim ljudima da će ukoliko plate privatno lečenje dobiti bolju uslugu ili da će kvalitetna usluga biti dostupna samo onima koji mogu da plate.
Jer, gotovo po pravilu, bolesnici imaju utisak da će od istog lekara dobiti kvalitetniju uslugu ukoliko mu je plate u privatnoj ustanovi nego kada je on pruža u državnoj bolnici, kaže.
On ocenjuje da je takav utisak pogrešan jer se u ovom trenutku u državnom zdravstvu rade najteže i najkomplikovanije procedure, dok se u privatnim ustanovama “po pravilu pružaju osnovne usluge, koje se papreno naplaćuju”.
Na niškoj Klinici za kardiohirurgiju se, na primer, rade ispitivanja na genetske trombofilje, koja koštaju 3.000 dinara, a plaća ih Fond za zdravstveno osigiranje, dok tu istu uslugu u privatnim ustanovama pacijenti plaćaju od 200 do 300 evra.
Takođe, ukoliko tokom intervencija koje se rade privatno dođe do ozbiljnijih komplikacija, pacijenti se po pravilu šalju u državne ustanove, a troškove tog lečenja ne plaćaju privatne ustanove u kojima je došlo do pogoršanja, već ih pokriva RFZO, kaže.
“Može se postaviti pitanje da li postoji makar i indirektna namera da se državne ustanove ipak drže u lošem stanju, kako bi pacijenti izgubili poverenje i otišli da se leče privatno? I da li je moralno da direktori i rukovodioci zdravstvenih ustanova budu vlasnici privatnih ordinacija i klinika, i da rade pre podne u državnim ustanovama a popodne privatno, ili obrnuto? I zašto značajan broj lekara donosi potvrde da zdravstveno nisu u stanju da dežuraju, ali mogu bez problema da rade privatno i da tada nemaju zdravstvenih problema? Odgovor je jednostavan- zato što za jedan sat laganog rada privatno zarade više nego dežurajući 16 sati i radeći sa najtežim bolesnicima”, kaže Milić.
On kaže da niški kardiohirurzi “nigde ne rade privatno”. Oni nikada nisu pisali ni zahteve za naknadu za višak radnih sati koje provedu na poslu, gde ostaju i do 19 ili 20 časova, kako bi završili dve ili tri operacije, i smanjili liste čekanja.
Prinuđeni su, inače, da rade duže jer ova klinika i danas ima samo jednu EKK mašinu, iako je od Ministarstva zdravlja godinama unazad tražila bar još jednu.
Pojedini lekari imaju četiri izvora prihoda, najviše od studija koje su “strogo čuvane” tajne
Milić kaže da pojedini lekari, ne precizirajući koji, imaju i do četiri izvora prihoda – u državnoj ustanovi, na fakultetu, u privatnoj praksi i kroz studije, koje su “često i ubedljivo najveći izvor prihoda”. Lekari koji rade privatno i na fakultetu praktično imaju trojni radni odnos, kaže.
“Da budem jasan, sve je ovo po zakonu, ali je veliki problem što ne postoji transparentnost, a gde nema transparentnosti, rađa se sumnja. Posebno su problematična radna angažovanja na studijama, koja su često najveći izvor prihoda, a obavijena su velom tajnosti, jer se ogromna primanja skrivaju klauzulama u ugovorima sa naruciocima studija, odnosno moćnim farmaceutskim kompanijama. Obično se prihodi od studija dele pola- pola između zdravstvenih ustanova i istraživača, a njihovi iznosi su najčuvanija tajna u svakoj od tih ustanova”, kaže Milić.
I liste čekanja su generator problema, moraju se eliminisati
“Liste čekanja su, takođe, generator ovih problema u zdravstvu, i one se moraju eliminisati. Ukoliko ste kao pacijent na listi čekanja- jer nema materijala, lekara i kapaciteta, to možete rešiti ako platite. Zar to nije apsurd?”, pita naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
