Foto: Zoran PanićNa Maloj sceni u dvorištu Istorijskog arhiva u Pirotu sinoć je održana centrala manifestacija prvog Festivala pirotskog ćilima.
Za brojne posetioce posebno je bila interesantna izložba dvadesetak najlepših ćilima iz zbirke Muzeja Ponišavlja koji su postavljeni na ramove i krasili dvorište Arhiva a najstariji ćilim iz ove bogate zbirke je iz 1880. godine.Ma Maloj sceni je održana i modna revija Silvane Tošić .Manekenke su nosile njene modele inspirisane šarama pirotskog ćilima.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da je Gradska uprava i do sada dosta učinila na zaštiti i očuvanja ćilima i najavio da će se pirotski ćilim naći i na listi nematerijalne kulturne baštine UNESK-a.
-Imali smo nekoliko tkačkih kolonija na Staroj planini na kojima smo ugostili veliki broj ambasadora. Zaštitili smo geografsku oznaku porekla, pomogli udruženja koja se bave očuvanjem starih zanata i mislim da smo ipak očuvali ćilimarstvo. Vlada Srbija otkupljuje ćilime, poklanja. Ćilim je postao protokolarni poklon Vlade, kabineta predsednika Srbije, Ministarstva inostranih poslova, Cilj nam je da čilim bude na listi nematereijalne kulturne baštine UNESK-a. Cilj nam je da svaka ambasada Srbije u svetu ima pirotske ćilime, rekao je Vasić i dodao da posle izrade ćilima za Hilanandar koji rade pirotske ćilimarke biće urađene i replike najlepših ćilima iz zbirke Muzeja Ponišavlja.
Istoričarka umetnosti i direktorka Galerije „Čedomir Krstić“ Radmila Vlatković podseća da je geografsko poreklo pirotskog ćilima zaštićeno 2002. godine.
– Pirotski ćilim je na listi nematerijalne kulturne baštine Srbije. Gradska uprava formirala je komisiju koja treba da uradi kompletnu dokumentaciju za zaštitu ćilima kod UNESCO-a. Iza toga će stati i država i smatram da će to biti vrlo izvesno. Pravi je potez organizovaje škola tkanja koja će pokazala da za izradu ćilima ima interesovanja i da je desetak žena učilo ovaj zanat. Sve su to nove potencijalne tkalje-rekla Vlatkovićeva.
Silvana Tošić, autorka modne revije sa modelima inspirisanim šarama pirotskog ćilima kaže da srećna zbog organizacije Festivala
– Svi su se okupili oko ćilima. Moje ćilim-šare su iznikle iz ovih ćilima, podigla sam ih sa poda, zida. Napravila sam kaput sa motivima ćilima.Stigli smo i do Pariza početkom 2019. godine. Izuzetna je čast i ja što radim, to radim sa strahopoštovanjem. Ovo je oda ćilimu i ćilimarkama. Duhovna snaga Pirota leži u šarama ćilima. Nadam se da ćemo sledeće godine imati Svetski festival ćilima jer kada ćilim bude zaštićen kod UNESCO-a, onda festival možemo da nazovemo svetskim-rekla je Tošićeva.
Na svečanosti su uručene zahvalnice učesnicima Škole tkanja iu Likovne radionice za decu koja je bila organizovana u Galeriji.
U organizaciju Prvog festivala ćilima uključeni su Dom kulture Pirot, Istorijski arhiv, Turistička organizacija Pirot, Galerija “Čedomir Krstić“ i Muzej Ponišavlja.
Da se zanat sačuva
Ćilimarka Slavica Jovanović je koordinirala Školu tkanja u Galeriji. Kaže da je ovaj festival od velikog značaja da se ćilim očuva.
-Samo što se nit nije prekinula jer je ostalo vrlo malo tkalja. Ovo je pokušaj da se zanat sačuva. Osam tkalja je radilo tokom Festivala. Cilj nam je da taj zanat opstane i da pokažemo da od toga može da se živi, rekla je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
