Optuženima preti ukupna kazna zatvora od 38.654 godine

U Madridu je juče, uz jake mere bezbednosti, počelo suđenje protiv 29 osoba optuženih za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004. Preživele žrtve i ožalošćeni, koji su se okupili u sudnici, prvi put su imali prilike da vide optužene za masakr kada je ubijena 191 osoba i ranjeno više od 1.820 ljudi.
Prvi optuženik koji je izašao pred sudiju bio je Egipćanin Rabei Osman koji je odbio da odgovara na pitanja. „Gospodine sudijo, uz sve dužno poštovanje ne priznajem nikakve optužbe. Ni ja, ni moj advokat branilac nećemo odgovarati na pitanja,“ mirno je rekao Osman. On je uhapšen u Italiji i kasnije optužen za terorističke napade, jer se navodno preko mobilnog telefona hvalio da je organizovao napad. Juče su mediji prikazivali tela stradalih i užasne scene nesreće, kada je 10 bombi eksplodiralo u četiri voza tokom jutarnjeg špica. Iz specijalno obezbeđene prostorije suđenje je pratilo 18 osumnjičenih, dok se ostalih 11 nalazilo u centru sudnice. Mnogi od onih koji su sedeli u specijalnoj prostoriji, iza stakla otpornog na metke, sklonili su pogled u stranu kako ne bi gledali ožalošćene koji su preplavili sudnicu.
Optuženi će se ukoliko budu osuđeni suočiti s kaznom koja ukupno iznosi 38.654 godine zatvora. To znači da će sedmorica glavnooptuženih najverovatnije dobiti 30 godina zatvora za svakog ubijenog čoveka i 18 godina za pokušaj ubistva više od 1.820 ranjenih. Ali, prema španskom zakonu maksimalna kazna koju neko može da služi na osnovu optužbe za terorizam je 40 godina.
Očekuje se da će svedočenje trajati više od pet meseci, a presuda se očekuje u oktobru. Na suđenju će svedočiti 650 svedoka, biće pregledano 93.236 stranica pisanih dokaza, biće angažovana armija advokata i najavljeno je prisustvo 25 stranih diplomata.
Bombaški napadi oštro su podelili Špance. „Napadi koji su se desili 11. marta i dalje su predmet političkih rasprava, oni su doprineli političkoj i socijalnoj polarizaciji koja je danas i te kako vidljiva“, objasnio je politički analitičar Rogelio Alfonso.
Teorije zavere se spominju u Sapaterovoj vladi, policijski zvaničnici i istražitelji su optuženi za pokušaj prikrivanja umešanosti ETA u incident. „Postoje ozbiljni znaci da su dokazi prikrivani kako bi istraga bila usmerena ka islamistima“, pisalo je u listu El Mundo. Svaki treći Španac veruje da je ETA umešana, pokazuju ankete. Neefikasnost policije, rezultati konačnih hemijskih testova ostataka eksploziva obelodanjeni tek ove nedelje, samo stimulišu razne teorije. „Istrage policijskih i bezbednosnih službi otkrivaju da ne postoji veza s nekom drugom terorističkom grupom“, saopštio je tužilac Olga Sančez čiji je rad oštro kritikovan u desničarskim novinama.
Pilar Manjon, predsednik asocijacije žrtava napada 11. marta čiji je 20-godišnji sin stradao tokom eksplozija, kaže da istina nikada neće biti otkrivena. „Oni koji su izvršili samoubistvo odneli su istinu sa sobom“, kaže ona optužujući Narodnu partiju što je obrisala potencijalno značajne kompjuterske fajlove pre nego što je napustila položaj. Žrtve su postale politički pioni.