Foto: Siniša ObrenićStručnjaci i profesori iz oblasti zaštite životne sredine okupljeni oko novoformirane „Nacionalne ekološke asocijacije“ (NEA) poručili su danas da će ova asocijacija biti „stručna institucija i udarna pesnica“ u prikazu onoga što je realno i onoga što treba učiniti da bi se prevazišli problemi u ovoj oblasti.
„Postoji moralna dužnost, u situaciji u kojoj smo se našli kao država, da u oblasti zaštite životne sredine pomognemo da se ova pitanja razreše. Ne da se o njima priča, nego da se ponude konkretna rešenja na konkretne probleme“, rekao je u obraćanju u Medija centru meteorolog Milenko Jovanović.
On je istakao da NEA želi da pomogne institucijama koje „žele da čuju“, kao i da daju stručnu podršku svim udruženjima građana, pokretima kako bi bolje artikulisali ono što ih muči.
Jovanović je rekao da je ta asocijacija samo protiv „neznanja, sakrivanja istine i nečinjenja u oblasti životne sredine“.
„Mi nemamo nikakvo zakonsko ovlašćenje da donosimo odluke, ali ćemo biti jedan ozbiljan stručni konzilijum koji će dati dijagnozu i dati preporuke ostvarljivih rešenja da bi se stanje poboljšalo“, poručio je on.
Jovanović se osvrnuo i na problem zagađenja vazduha u Srbiji i istakao da je problem što lokalne samouprave donose odluke koje nemaju nikakve posledice.
Geolog i bivši sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović je istakao da stručnjaci i naučnici moraju posmatrati životnu sredinu sa aspekta kontrole preventive i rizika.
Božović je poručio da će NEA služiti kao „odbrana znanja“ i da će upravo tim znanjem steći autoritet u javnosti, kao i da je ekologija prihod, a ne trošak, kako se na nju često gleda.
Profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu Predrag Simonović ocenio je da su oni koji prave probleme u oblasti zaštite životne sredine često izmešteni izvan udara zakona.
„U sektoru zaštite prirode nešto debelo nije u redu i to traje poprilično dugo. Glavni problem je neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje zakona koji su sasvim okej“, istakao je Simonović.
On je rekao da između realnog stanja i administrativnog upravljanja ovim sektorom postoji velika razlika i dodao da kontrola upravljanja prirodnim resursima postoji samo na administrativnom nivou.
Simonović je ocenio da bi legislativa zaštite prirode morala da bude dopunjena novim znanjima iz prethodnih tridesetak godina.
Kao problem, on je naveo i najavu gradnje na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu koje spada u zaštićena prirodna dobra.
On smatra i da bi građevinski radovi loše uticali na brojne vrste ptica koje žive na tom ostrvu i „rasterali“ ih iz njihovog prirodnog staništa, kao i da država na ovaj način „puca sama sebi u noge“.
„Sve ovo što se dešava u stvari nema nikakve veze sa zaštitom prirode, ali ima veze sa nekim drugim stvarima, a to su interesi, novac i nedosledan pristup zaštiti prirode“, rekao je Simonović i naglasio da se tome mora stati na kraj.
Arhitekta Dragoljub Bakić je početak rada Nacionalne ekološke asocijacije uporedio sa „ulaskom u javni prostor jednog neophodnog, poštenog policajca koji će da ukazuje na one koji krše zakone što se tiče zaštite životne sredine“.
On smatra da je ova asocijacija pravi nastavak nedavno održanog „Ekološkog ustanka“ koji se održao u Beogradu.
Bakić je poručio da je to bio i ekološki i politički ustanak i da se građanima to ne sme zameriti, jer su im ugrožena i ekološka i politička prava.
Međunarodni ekspert za ekologiju Dejan Lekić predstavio je aplikaciju koja prikazuje kvalitet vazduha u Srbiji u realnom vremenu.
On je rekao da su preslikani kriterijumi Evropske agencije za životnu sredinu i da te kriterijume u Evropi primenjuje „37 od 38 država, sem jedne“, aludirajući na Srbiju.
Lekić je istakao da aplikacija prikazuje prosečnu zagađenost vazduha na prosečnom nivou za 24 časa i ocenio da je to preciznije od načina koji koriste mnoge druge aplikacije, odnosno merenja zagađenja u poslednjem času i da aplikacija koristi samo državne merne stanice koje su „relevantnije“.
„Taj kriterijum (Evropske agencije za životnu sredinu) je ugrađen u ovu aplikaciju. Ona daje rezultate u šest kategorija po dve vrste kriterijuma – dvadesetčetvoročasovnim i srednječasovnim, kao što to radi i ona organizacija čiji mi član želimo da budemo, ali ne želimo da prihvatimo njene standarde zato što mi znamo bolje“, poručio je Lekić.
On je ocenio i da kod nas ne postoji profesionalna etika, i da bi „profesionalci“ iz ovih oblasti bi do sada reagovali što je grad Valjevo imao 84 dana sa prekoračenim zagađenjem vazduha od početka godine, od dozvoljenih 35 za celu godinu.
Arhitekta Dragoljub Bakić rekao je da je veliki problem što se na vodoizvorištu Makiš planira izgradnja 4,5 miliona kvadrata, depoa i metroa i da bi se to moralo sprečiti.
On je predložio izgradnju fabrike vode, koja na dnevnom nivou proizvodi 60 miliona litara pijaće vode i da se ta voda odvede u Zrenjanin koji već 18 godina nema pijaću vodu.
Bakić je rekao i da je trenutna izgradnja hala na Makišu pravi primer kriminala i korupcije i da je jedini način da se to spreči april sledeće godine, odnosno beogradski izbori.
Branislav Božović je pozvao na organizaciju protesta „Marš na Makiš“, odnosno šetnju nasipom do fabrike vode kojim bi „fini svet branio životno pitanje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
