Tender oboren, radovi stoje, cena raste – bulevar koji Beograd ne može da završi

Za to vreme, posao po ko zna koji put stoji, iako je rok za završetak bio april 2023.

Prema proceni portala Beobuild, do sada je završeno tek 45 odsto posla, i dok za to vreme troškovi rastu, najviše su na udaru građani, posebno Rakovice, koji čekaju na povezivanje sa Mostom na Adi već godinama.

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) koji je i skrenuo pažnju na novi zastoj, ocenjuje da je „sramota da Beograđani budu taoci spornih tendera aktuelnog gradonačelnika“.

Oni podsećaju da preduzeća iz angažovanog konzorcijuma, Novkol i Ras inženjering, trenutno rade na probijanju Bulevara umetnosti na Novom Beogradu i „nisu se proslavili“, dok je Mašinokop poznat Beograđanima po sporim radovima na kanalizacionoj mreži u Kotežu i na levoj obali Dunava.

Ako se, pak pogledaju i ostali infrastrukturni projekti koje sprovodi Grad Beograd, primećuje se da su radovi na njima gotovo rezervisani samo za pojedine firme, koje su, više puta, pokazale da kasne sa radovima, ili da posao nije urađen dovoljno kvalitetno.

Nikola Jovanović, direktor CLS-a, kaže za Danas da je tender poništen, jer je Komisija ocenila da je drugi ponuđač diskirminisan.

– Grad još nije postupio po nalogu Komisije, jer očigledno vlast u Beogradu favorizuje konzorcijum sa Ras inženjeringom, Novkolom i Mašinokopom. Zbog toga, ceo projekat stoji, a od vitalne je važnosti jer bi se njime spojila opština Rakovica sa Mostom na Adi. Kada sve stoji, a podjednako je loše i kad se ne izaberu najbolji izvođači, jer onda radovi budu preskupi i predugi. Setite se nove autobuske stanice, gde stanična zgrada nije još ni počela. Setite se Trga republike, četri bulevara na Dorćolu, proširenja Bulevara patrijarha Pavla, Karađorđeve…, podseća Jovanović i navodi da je cena radova za Bulevar patrijarha Pavla narasla, od 2.1 milijardu dinara do čak 2.4 milijarde, bez PDV-a.

Kako piše Nova ekonomija, Zbog odluke Komisije, kojom se obara tender, Grad Beograd, odnosno Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju moraće da nadoknade troškove grupi ponuđača koja je pokrenula postupak, u iznosu od skoro 1,3 miliona dinara u roku od 15 dana.

Naime, Komisiji je stigao zahtev od strane grupe ponuđača koju čine „Preduzeće za puteve Kragujevac“, „Biodekor“, „Hidromontaža“, „Hidro-Tan“, „Procesor elektronika“, „Smart Foundation“, „Srijaput“, „Stepcon“ i „Teamenergo“, u vezi sa radovima na prvoj etapi saobraćajnice.

Time je, kako se navodi, usvojen kao osnovan zahtev za zaštitu prava i delimično poništen otvoreni postupak javne nabavke za izvođenje radova na završetku izgradnje saobraćajnice Patrijarha Pavla. Procenjena vrednost javne nabavke bila je 2,4 milijarde dinara bez PDV-a, a rok za podnošenje ponuda je isticao 30. jula 2024. godine, pa je onda produžen na 11. decembar.

Tri meseca kasnije, na Portalu javnih nabavki je objavljena Odluka o dodeli ugovora kojom je ugovor dodeljen grupi ponuđača koju čine firme: „Mašinokop“, „Ras inženjering niskogradnja“, „Novkol“, „D.C. Energocoop“, „Geo-Projekat CM“, „GP graditelj NS“, „Eco Construction“ i „West gradnja“.

Grupa ponuđača koju predvodi „Preduzeće za puteve Kragujevac“ podnela je zahtev za zaštitu prava i zbog toga je tender stopiran. U zahtevu se sporila zakonitost donete odluke o dodeli ugovora, jer se smatralo da firma „Hidro-Tan“ nije bila podobna da izvodi određene radove.

Nakon što je Komisija razmotrila sve dokaze koji su dati, doneto je rešenje kojim se usvaja kao osnovan zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva na čelu da „Preduzećem za puteve Kragujevac“, dok se delimično poništava otvoreni postupak javne nabavke za izvođenje radova na završetku izgradnje saobraćajnice Patrijarha Pavla.

Međutim, ovo nije prvi put da je tender na izgradnji ovog projekta bio sporan, jer je i prošlog puta kada je izabran izvođač stopiran postupak jer je jedna od zainteresovanih firmi za izvođenje radova podnela zahtev za zaštitu prava ponuđača, a zatim i još jedna.

U tom slučaju radovi nisu mogli da se izvode, a cena rekonstrukcije je rasla zbog rasta cena građevinskog materijala, kako je tada rekao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, podsetila je Nova Ekonomija.

Ana Gođevac, potpredsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) navodi da sedam godina čekamo Bulevar patrijarha Pavla, koji je u međuvremenu postao simbol “svega što naprednjačka vlast jeste – haosa, korupcije i nesposobnosti”.

– Aleksandar Šapić ne ume ni tender da sastavi za Bulevar patrijarha Pavla, a kamoli da završi saobraćajnicu koja je gradilište punih sedam godina. Dete koje se rodilo kada su radovi počeli danas se sprema za školu, ali do nje neće stići ovom ulicom. Kada vam u Beogradu tenderi propadaju jer se oko posla otimaju grupe firmi — s jedne strane ona u kojoj je Ras inženjering, koji je sa Startingom bio u konzorcijumu i već radio na ovoj saobraćajnici, pa odustao, i s druge strane grupa u kojoj je Hidro Tan, čiji vlasnik ima poslovne veze sa Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem — jasno je da u tom naprednjačkom trouglu – politika, tajkuni i „provereni“ izvođači – građani Beograda su ti koji plaćaju ceh. Postajemo bankomati za njihove firme i promašene radove dok provodimo sate u gužvama, kaže Gođevac za naš list. Istovremeno podseća da, “dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra – 2,5 kilometra, sa kompletnom tramvajskom infrastrukturom, kolovozom, trotoarima i komunalnim sistemom – završena je za samo šest meseci”.

Odbornik Zeleno-levog fronta (ZLF) u Skupštini grada Beograda Dušan Pavlović, mišljenja je da novo poništavanje tendera predstavlja “još jednu ilustraciju katastrofalnog načina na koji Aleksandar Šapić i SNS vode Beograd — kroz korupcionaške šeme, nameštanje tendera za unapred dogovorene izvođače i uz potpuno odsustvo odgovornosti prema građanima koji godinama trpe posledice njihove bahatosti i nesposobnosti”.

– Rekonstrukcija je godinama talac poslovno-političkih kombinacija gradske vlasti. A zbog spornih tendera i skandaloznih ugovornih praksi, Grad Beograd sada mora da isplaćuje odštete iz gradskog budžeta — gotovo 1,3 miliona dinara zbog još jednog loše vođenog postupka, ističe Pavlović.

Sagovornik pojašnjava da se, i kroz ovaj slučaj, jasno pokazuje obrazac vladavine u Beogradu.

– Tenderi koji su unapred projektovani za odabrane firme, kontrolisano „takmičenje“ u kojem su pravi konkurenti eliminisani administrativnim trikovima, a ceh na kraju plaćaju građani. Umesto da bude garant kvalitetne i efikasne usluge, javni tender pod ovom vlašću služi kao paravan za izvlačenje novca, zaključuje Pavlović.

Registar nesavesnih izvođača
Da se ne ponavlja da Grad angažuje firme koje su loše radile, probijale rokove, kršile profesionalne i stručne standarde ili ugovor sa gradom, CLS je ocenio da se one moraju naći na svojevrsnoj “crnoj listi” izvođača u Beogradu.

Iz tog razloga, CLS počinje da pravi registar nesavesnih izvođaca, kako bi se takvim firmama otežalo ili čak onemogućilo da učestvuju u tenderima za javne radove čiji je finansijer Grad Beograd.

– Trenutno ima 13 firmi koje su na radaru CLS-a, objavićemo sve uskoro, kaže Jovanović.

„Takve firme moraju imati negativne bodove na svakom javnom nadmetanju, odnosno tenderu koji oglasi Grad ili javna komunalna preduzeća, a u slučaju ponavljanja propusta i zabranu učestvovanja na tenderima“, naveo je Jovanović.