Prioriteti petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije u okviru kojih nije proširenje, kao i „reorganizacija“ resora ovog tela gde je proširenje „pridruženo“ politici susedstva, otvorili su brojna pitanja kada je reč o dinamici pridruživanja EU Crne Gore i Srbije. Ovakvi stavovi iz Brisela trebalo bi da su produkt potrebe za unutrašnjom konsolidacijom, ali i procene trenutnog stepena reformi u zemljama kandidatima za članstvo.
Dalje, ocene koje ove države mogu očekivati u ovogodišnjem izveštaju o napretku neće biti proizvod ovakve „neohrabrujuće politike Brisela“, već u izvesnoj meri i spore dinamike ispunjavanja obaveza iz „evropske agende“ zbog nedostatka opredeljenja i/ili slabih kapaciteta, navodi za Pravo Jovana Marović, koordinatorka istraživanja u podgoričkom Institutu alternativa i članica radne grupe za poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
Odgovarajući na pitanje šta Srbija može da nauči na primeru Crne Gore u vezi sa segmentima koji se tiču vladavine prava, naša sagovornica navodi da su „adekvatne“ mere inkorporirane u akcione planove za poglavlja 23 i 24 kao odgovor na merila Evropske komisije, ali se sa njihovim ispunjavanjem kasni ili su neophodne izmene zakona u međuvremenu „modifikovane“, pa one koje su na kraju pripremljene ili usvojene ne predstavljaju suštinski napredak u reformama.
– Imamo, dakle, usvajanje minimalnih standarda po principu „napredak u harmonizaciji, ali nedovoljan“, uz velike probleme u njihovom sprovođenju i bez suštinskog napretka u praksi. Stoga je upravo najavljena revizija akcionih planova za poglavlja koja se odnose na pravosuđe, bezbednost i borbu protiv korupcije uslovljena brojnim problemima od kojih su najznačajniji visok stepen nerealizovanih mera, kršenje utvrđenih rokova, loše definisani indikatori za merenje napretka u pojedinim oblastima, odsustvo opredeljenosti da se pojedine aktivnosti uopšte sprovedu. Kada je učinak radne grupe za poglavlje 23 u pitanju, prisutna su ograničenja koja se ogledaju u lošoj koordinaciji, neažurnom dostavljanju relevantnih informacija, problematičnoj formi izveštavanja – konstatuje Marovićeva.
Sagovornica Prava ukazuje da postoji ogroman prostor za poboljšanje kako koordinacije, tako i transparentosti procesa pregovora. U tom kontekstu naglašava da problemi koje Crna Gora ima već u prvoj godini sprovođenja akcionih planova za poglavlja 23 i 24 trebalo bi da budu „smernice“ za ostale zemlje u pogledu njihovog prevazilaženja, budući da su ovi problemi vrlo često zajednički.
– Kada je oblast reforme pravosuđa u pitanju, i Crna Gora i Srbija se suočavaju sa izuzetno velikim brojem nerešenih sudskih predmeta, potrebom da se depolitizuje sudstvo, i tako dalje – zaključuje Jovana Marović.
„Mobilisati sve kapacitete“
Marovićeva je istakla da je proces evropske integracije „visoko participan i trebalo bi da mobiliše sve raspoložive kapacitete u društvu“. „U zavisnosti od delatnosti, predstavnici strukovnih udruženja mogu da učestvuju u aktivnostima u vezi sa brojnim poglavljima pravnih tekovina EU, kao što su pravo intelektualne svojine, pravo osnivanja preduzeća, sloboda pružanja usluga i slično“, konstatuje sagovornica Prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
