Porodica Pavlović pristala je da se iseli dobrovoljno: Ljudi sve češće odustaju od borbe za svoja legitimna prava

Porodica Pavlović iseljava se iz stana koji je prodao izvršitelj nakon što je investitor od koga su kupili stan priznao dugove svojim poveriocima.

Da podsetimo, porodica Pavlović je 2013. godine zaključila kupoprodajni ugovor i platila stan u zgradi u Gospodara Vučića 148, a pre nego što su uspeli da ga uknjiže, jedan od investitora zgrade je nakon legalizacije priznao dugove svojim poveriocima, pa ga je izvršitelj Nemanja Protić prodao, objasnili su iz Združene akcije.

Ivan Zlatić iz Krova nad glavom, kaže da se nastavlja parnica za nedozvoljenost izvršenja, ali se i pita šta će biti sa stanom kad se ta parnica jednog dana okonča.

– Znamo vrlo dobro da na izvršiteljskim licitacijama stanove ne kupuju ljudi za sebe, nego skoro isključivo nakupci koji ih kupe od izvršitelja jetino da bi ih onda preprodali po tržišnim cenama – kaže Zlatić i upitkuje – „U koji stan će da se vrati porodica Pavlović kad jednom dobije sudsku presudu u svoju korist?“

Ovo je naravno, podseća on, – sistemski problem, jer zakon kaže da treće lice može da izjavi prigovor izvršitelju, i ako ga izvršitelj odbije, može da pokrene parnicu, ali to ne odlaže izvršenje.

– Zato tako često viđamo da se tzv. „treća lica“ brane od izbacivanja iz stana, jer tako sebi kupuju vreme do okončanja parnice, da im dom ne ode u nepovrat, i da ne dođu u situaciju da onda oni treba da izbacuju neke druge ljude. Ono što je dodatno strašno je da je ZIO (Zakon o izvršenju) pogoršan 2019. godine na štetu tzv. „trećih lica“ i sada izvršitelji mogu da ih finansijski iscrpljuju enormnim troškovima iseljenja, tako da ljudi sve češće odustaju od borbe za svoja legitimna prava, jer im ta borba pored stresa donosi i enormne izvršiteljske troškove. A jedino što traže je da izvršitelj pusti sud da utvrdi stvarno stanje u parnici – ističe Zlatić i podseća – „treća lica“ je pravni eufemizam za ljude koji nisu nikome ništa ni krivi ni dužni, nego stradaju zbog tuđih dugova.

– Ne samo da izvršitelj po zakonu ne mora da sačeka sud da odluči o pravima „trećih lica“, nego još ima mogućnost da im nametne troškove dužnika zato što se bore za vreme u kom traže da ih sud zaštiti – objašnjava Zlatić.