Lokomotiva brzog voza sa četiri putnička vagona, koji je iz Beograda za Bar krenuo juče ujutru u 9,10, iskliznula je iz šina oko 13,30 u naselju Turica u blizini Užica. Niko od oko 250 putnika nije povređen.
Uzrok iskliznuća, za koji se pretpostavlja da je dotrajalost šina i njihovo pregrevanje zbog visoke temperature vazduha, utvrdiće komisija Železnica Srbije, koja bi trebalo da utvrdi i obim materijalne štete.
Na toj deonici brzina je ograničena na 20 kilometara na čas, što je mašinovođa poštovao, pa putnici nisu osetili iskliznuće lokomotive, već su to saznali od konduktera nakon što se voz zaustavio, tako da među njima nije bilo panike.
– Na ovoj deonici voz mora da uspori. Kada je lokomotiva iskliznula, voz je nastavio blago kretanje još desetak metara i stao, ali nije bilo naglog kočenja – svedočili su kondukteri.
Dva sata posle iskliznuća druga lokomotiva je stigla iz Požege, vratila vagone sa putnicima u železničku stanicu Užice, odakle bi oni trebalo da nastave putovanje barskom prugom, nakon što ekipe Železnica Srbije najpre vrate lokomotivu na šine, a potom zamene šine. Pretpostavlja se da će saobraćaj na toj deonici barske pruge biti ubrzo uspostavljen.
Na katastrofalno stanje barske pruge, koja je izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka i od tada nije bilo ozbiljnog ulaganja u njenu rekonstrukciju, godinama su upozoravali užičke mašinovođe, čak su zbog toga i štrajkovali, ali i pored obećanja prethodnih poslovodstava tog javnog preduzeća stanje se nije popravilo.
Novi direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović, boraveći u martu ove godine na Mokroj gori, istakao je da će prioritet tog preduzeća biti Koridor 10, kako međunarodni vozovi ne bi mimoišli Srbiju, ali je najavio i to da će naredne godine početi i rekonstrukcija barske pruge u dužini od 277 kilometara, za šta je novac, kako je rekao, obezbeđen iz ruskog kredita.
Prosečna brzina 42 kilometra
Prosečna starost srpskih pruga je 42 godine, dok je većina voznog parka stara i do 30 godina. Vozovi se na srpskim prugama u proseku kreću „nadzvučnim“ brzinama i do 42 kilometra na sat, dok je u zemljama Evropske unije prosečna brzina vozova između 200 i 300 kilometara na sat, a u Japanu oko 300 kilometara na sat. Inače, kako su ranije rekli iz Železnica, na 34 odsto pruge brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo tri odsto veća od 100 kilometara na sat. O katastrofalnom stanju u srpskoj železnici najbolje govori podatak da tek na svakom petom, od 2.138 pružnih prelaza u Srbiji, postoji rampa, branik ili polubranik. Za opremanje samo jednog prelaza potrebno je oko 150.000 evra. Jedan od najčešćih uzroka nesreća je i loša preglednost prelaza, jer su obezbeđeni samo klasičnom drumskom signalizacijom – znakom „stop“ i Andrejinim krstom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
