Dr Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu „Jaroslav Čarni, koji predsedava stručnim timom Vlade Srbije za sanaciju jezera Vrutci, saopštio je da će taj tim do 1.februara uraditi nacrte projektnih zadataka za dugoročnu sanaciju tog jezera, i unapređenja rada fabrike vode u Užicu, a do 15.februara te nacrte proslediti nadležnima na usvajanje i realizaciju, kako bi se rešio problem algi cijanobakterija u akumulaciji, koja grad snabdeva vodom, a koja nije za piće i pripremu hrane od 26.decembra.
Taj tim, koga čini 25 članova i to predstavnika Instituta za vodoprivredu, univerziteta u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, Republičke direkcije za vode, JVP Srbijavode, Instituta „Batut“ i drugi stručnjaci iz razlilitih oblasti, svoju prvu sednicu održao je juče u Užicu.
– Sanacija postrojenja za proizvodnju vode može da se završi od šest meseci do godinu dana, dok je sanacija jezera dugoročni projekat koji zahteva i preduzimanje opsežnih mera zaštite i u slivu, ali to ne znači da se jezero, u međuvremenu, ne može koristiti – rekao je dr Marjanović i dodao da će, na osnovu mera koje se budu preduzele, biti omogućeno korišćenje akumulacije Vrtuci u narednih šest meseci.
Rekavši da ne zna koliko će sve to da košta, on je precizirao da je potrebna rekosntrukcija fabrike vode, odnosno poboljšanje postojeće tehnologije, a na pitanje na koji način će dugoročno biti sanirano jezero, on je dodao da je potrebno vremena da se da reši problem koji se akumulirao skorotrideset godina.
– Ulaganje u investiciono održavanje je nedostajalo u prošlosti i sada mora da se ispravi ono što se dvadeset ili trideset godina akumuliralo, a što je rezultat našeg ponašanja. Ne mislim tu samo na vikendice na obali jezera, jer u zaleđu akumulacije postoji nekoliko naselja, štala, a potrebno je uraditi i kanalizacioni sistem gde je to neophodno, ali Užičani ne treba da strahuju da struka nema dovoljno znanja i kapaciteta u Srbiji da reši taj problem – rekao je on i podsetio da sličan problem za jednu godinu rešen u Kruševcu.
Istakavši da postoje tehnološki postupci kojima će akumulacija vrlo brzo moći da se koristi, on je istakao da je za poptuni oporavak jezera i sprečavanje pojave algi u budućnosti, potrebno mnogo više vremena.
– Ipak, tehnička rešenja postoje, postoje i rešenja za zaštitu jezera i samo treba stvoriti uslove da se primenjuju – poručio je dr Marjanović i dodao da je cilj tog tima da, u roku od godinu – čak i pre, ponudi definisane elemente za preduzimanje potrebnih koraka, ali da to, kako je rekao, ne zavisi samo od projektnog zadatka već i od obezbeđivanja drugih preduslova koji su neophodni da se taj projekat realizuje.
Teški metali
Govoreći o koncetraciji teških metala – kadmijuma i žive u jezeru, čije suprekomerne koncentracije 2012. godine utvrđene analizom Agencije za zaštitu živitne sredine, ali nova kontrola nije obavljena tokom prošle godine, dr Marjanović je rekao da taj tim ne očekuje probleme sa teškim metalima.
– Ako uzmete u obzir količinu vode u akumulaciji i koncentracija koje su detektovane, dolazite do saznanja da je neko morao da ubaci jednu ili dve tone kadmijuma u tu akumukaciju. To nije realno i moguće je da postije analitičke greške. Da je problem teških metala bio prisutan, on bi morao da bude i dalje prisutan, ali ne očekujemo problem sa teškim metalima – rekao je dr Marjanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
