Povećana potražnja u apotekama: Može li nas jod spasiti od radijacije ako dođe do nuklearne katastrofe? 1Foto: Shutterstock/PRESSLAB; Shutterstock/zelvan; Dejana Majstorović

Širom Evrope građani masovno nabavljaju tablete koje sadrže jod, u strahu da će rat u Ukrajini eskalirati u nuklearnu katastrofu, te da će se na taj način zaštititi od radijacije. I dok u drugim zemljama ljudi kupuju zalihe tableta u kojima se nalazi ovaj mikroelement, u apotekama u Srbiji on se ponegde može naći, ali samo kao rastvor.

Kako za Danas objašnjava radnica jedne privatne apoteke, ljudi svakodnevno dolaze da kupe rastvor joda, ali pod izgovorom da ga koriste kao preventivnu meru da spreče zaražavanje korona virusom.

Farmaceutkinja tvrdi da se mnogi od njih prvobitno interesuju za jod u tabletama, za koji su saznali preko interneta, ali s obzirom da u našoj zemlji ovaj oblik nije dostupan, kupuju onaj dostupan – kao Lugolov rastvor.

Sa druge strane, u državim apotekama koje smo obišli, jod se ne može naći ni u tečnom obliku.

Naime, farmaceutkinja državne apoteke kazala je da svima koji navrate u potrazi za „spasom od nuklearne katastrofe“, objašnjava da im jod u tom slučaju neće mnogo značiti, a da u organizmu postoji dovoljno joda (osim kod ljudi kojima je konstatovan nedostatak ovog bioelementa), i da ga unosimo svakodnevno kroz razne namirnice.

Takođe, nije joj bilo jasno kako ljudi ne znaju da je kuhinjska so koju koristimo svaki dan jodirana, i da nema potrebe za unosom dodatnih količina.

Šta kaže struka?

S obzirom da se Lugolov rastvor može kupiti u apotekama bez recepta, a da su cene pristupačne (oko 300 dinara za 50 mililitara), pitali smo stručnjake da li nas jod zaista može zaštititi ukoliko dođe do nuklearne katastrofe.

Takođe, zamolili smo ih i da nam objasne da li samoinicijativno konzumiranje ovog leka može izazvati štetne efekte u našem telu.

„Besmisleno je da građani na svoju ruku kupuju bilo koji lek, pa u ovom slučaju i kalijum jodid – to je potpuno jasno. Kalijum jodid može da zaštiti samo štitnu žlezdu, ne i druge organe, i to samo od radioaktivnog  joda. A ljudi ga kupuju da bi se zaštitili od nuklearnog incidenta“, kazao je prof. dr Radan Stojanović.

On ističe da u ovoj situaciji treba biti objektivan po pitanju toga kolika je realna opasnost od radioaktivnog zračenja na teritoriji Srbije.

„Ako se misli na Zaporožje, to je predaleko od nas, tako da nema nikakve potrebe da se kupuje jod. E sad, postoje neke druge nuklearne elektrane koje su u komšiluku, pre svega Mađarska. S tim u vezi, vojni stručnjaci treba da procene koliki je rizik da se uopšte desi da budu pogođene. Ukratko, mi smo suviše daleko od potrebe za kalijum jodidom, a tek predaleko od toga da građani sami treba da ga kupuju“, objašnjava Stojanović.

Profesor takođe ističe da ovaj lek ne štiti sve kategorije stanovništva, kao i da može imati brojna neželjena dejstva ako se koristi na svoju ruku.

„Jedna doza štiti 24 časa i to trudnice, dojilje i malu decu. Stariji od 40 godina ne bi trebali da ga konzumiraju, jer je kod njih najveća opasnost od raka štitne žlezde. Poruka je da građani ništa ne treba da kupuju samoinicijativno, pa ni jod. Osim što ne štiti sve kategorije stanovništva, štiti samo jedan organ od radioaktivnog izotopa. U krajnjem slučaju, ako neko treba da rešava taj problem – to je država, u slučaju da proceni da uopšte postoji potreba za tim“, navodi Stojanović.

Stojanović dodaje da je svrha konzumiranja joda punjenje štitne žlezde dovoljnom količinom „dobrog joda“, da u nju ne bi dospeo radioaktivni.

„Sa druge strane, bespotrebno punjenje štitne žlezde jodom može da ima ozbiljne posledice i to nikako ne sme da se radi. Taj jod može da stupi u interakciju sa nekim drugim lekovima, pored toga što može da ošteti štitnu žlezdu“, objašnjava profesor.

Kako navodi, zaštita od radijacije ukoliko do nje dođe je kompleksna, i podrazumeva konzumiranje određenih lekova i druge mere u zavisnosti od toga kolika količina je dospela u organizam, ali da je „najgluplje rešenje“ – otići u apoteku i preventivno kupiti rastvor.

Doktor fizičke hemije Svetlana Stanišić takođe primećuje da se nuklearni napad sve češće pominje u medijima kao mogući ishod rata u Ukrajini.

Ona navodi da to izaziva strahove za sopstveno zdravlje i život kod ljudi, pa zbog toga masovno posežu za detoks tretmanima i sredstvima za koja misle da mogu preventivno delovati na zaštitu od nuklearnog napada.

„Nijedno od sredstava prevencije i nikakav detoks tretman nemaju smisla, pa ni upotreba kalijum jodida. Naime kalijum jodid se uzima neposredno pre ili prvih 24 sata nakon nuklearnog napada, i to u krugu od 100 km od mesta eksplozije, kako bi se sprečila akumulacija radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi“, predočava Stanišić.

Ona objašnjava da je razlog za to što štitna žlezda ne razlikuje radioaktivni od običnog joda – ona se zasiti jodom koji unesemo.

„Na primer, u zapadnim zemljama, stanovništvo koje živi u okolini nuklearnih reaktora snabdeveno je tabletama kalijum jodida u slučaju da dođe do incidenta. Međutim, radioaktivni jod je samo jedan od radioaktivnih elemenata koji mogu dospeti u ljudsko telo nakon eksplozije, i uzimanje kalijum jodida ne štiti druge organe osim štitne žlezde od radijacije“, kaže Danasova sagovornica.

Stanišić upozorava da uzimanje dodatnog joda bez potrebe može biti i opasno, posebno za osobe koje pate od bolesti štitne žlezde kao što je Hašimoto sindrom.

Osim toga, napominje i da kod nekih osoba može pokrenuti trajno oboljenje štitne žlezde, izazvati alergijsku reakciju ili uzrokovati gastrointestinalne probleme i osip.

Namirnice koje sadrže jod

Dovoljnda količina joda u našem organizmu neophodna je da bismo bili zdravi. Iako postoje razne dodatne suplementacije koje mogu povećati nivo joda u telu, uglavnom je dovoljno da konzumiramo namirnice koje su bogate ovim bioelementom.

Mlečni proizvodi su najznačajniji izvori joda. Koliko joda će sadržati mleko i mlečni proizvodi, u velikoj meri zavisi od sadržaja joda u hrani koju konzumiraju životinje. U proseku, jedna šolja mleka može da obezbedi našem telu između 59 i 112 procenata preporučene dnevne količine joda, dok šolja jogurta sadrži oko pola preporučene doze.

Da bismo obezbedili dovoljnu količinu joda za čitav dan, može biti dovoljno i da kroz ishranu unesemo oko pola kašičice kuhinjske jodirane soli.

Riba i morski plodovi  takođe su odličan način da telu obezbedite optimalnu dozu joda. Važno je naglasiti da, što je riba masnija, ona nudi manju količinu joda. Takođe, morski plodovi poput škampi su sjajan izvor hranljivih materija, a oko 85 grama škampa obezbediće telu oko 23 posto preporučene dnevne vrednosti joda.

I jaja su dobar izvor joda, ali većina hranljivih materija, uključujući i jod, dolazi iz žumanca. Ipak, i u njemu koncentracija može varirati, u zavisnosti od sadržaja joda u hrani za piliće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.