Foto: Promo“Samudaripen” je romska reč koja označava genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu, a njen doslovni prevod na srpski jezik je “sveubijanje”.
Dragoljub Acković, romolog i član Svetskog parlamenta Roma, izjavio je juče u Knjižari “Geca KoN” na predstavljanju svoje kapitalne monografije enciklopedijskog formata “Samudaripen Roma u HDH” da je ovu reč odabrao za naslov jer “objašnjava i obuhvata sve zlo koje se romskom narodu desilo”.
Knjigu je objavio Službeni glasnik, a juče se na njenom predstavljanju pojavila i engleske verzija ovog Ackovićevog temeljnog i studioznog istraživanja stradanja Romana u NDH koje je pokrenulo otkriće da je njegov otac Branislav Acković tokom Drugog svetskog rata bio u logoru Staro Sajmište, koje je tada bilo na teritoriji NDH.
– Teško je precizirati koliko je Roma stradalo u NDH. Najtačnije je reći: Mnogo. Prema mom načinu računanja, taj broj nije veći od milion i po stradalih Roma. U Hrvatskoj su gotovo svi ubijali Rome – ustaše, domobrani, razne gradske i seoske milicije, čuvari, poljari, pojedinci i grupe.., a da se ne zna zašto. Odmah po osnivanju NHD napravljeni su spiskovi Roma u tri primerka od kojih je jedan dostavljen logorima. Uspeo sam da pronađem najveći deo tih spiskova. Problem što je i posle osam decenija ova tema slabo istražena. Postoji samo nekoliko pisaca i istraživača koji se njom ozbiljno bave dok je mnogo više istoričara koji lažu kao su Romi išli u logore i vraćali se kući. Iz Jasenovca je izašlo njih pet, šest, a samo desetak je uspelo da pobegne, jer za to nisu imali vremena, odmah su ubijani. Ustaše su brojale samo vagone sa ubijenim Romima – rekao je Acković.
Napominjući da “NDH nije samo Jasenovac, jer je postojalo stotinu mesta egzekucije Roma”, Acković je najavio nastavak istraživanja kao vid borbe protiv istorijskog revizionizma i neznanja. On je kao “štetne po sebe, a još više za Rome” prozvao “naučne radnike u zemlji i svetu koji tri slova o Romima nisu napisali, a drže predavanja na kojima tvrde da se broj romskih žrtava kreće između 250 i 275 hiljada, iako je reč o daleko većem broju”.
– Stradanje Roma ne sme se zaboraviti da se ne bi ponovilo. Evropa je već imala nekoliko krugova u kojima se vraćala na iste stvari – upozorio je Dragoljub Acković.
On je naglasio da je za koncept monografije o stradanju Roma u NDH uzor imao u knjizi “ Jasenovac Aušvic Balkana” Gideona Grajfa, izraelskog istoričara holokausta, koji je učestvovao na jučerašnjoj promociji u Knjižari “Geca Kon”.
Uz ocenu da je Ackovićevo delo “deo svetske istoriografije”, Grajf je upoziro na opasnost narastjućeg istorijskog revizionizma, postavljajući pitanje “da li su današnji demokratski mehanizmi dovoljni za suprotstavljanje ovakvim pojavama”.
– Ova knjiga nije uperene ni protiv koga. Ona je protiv rasizma, antisemitizma, neofašizma i svih vrstama diskriminacije – naglasio je izraelski istoričar.
Mladen Šarčević, direktor Službenog glasnika, smatra da je Ackovićeva knjiga veoma važna za istoriju Srbije, jer je reč o temi koja bi, zbog obrazovanja i obaveštenosti mladih, trebalo da se nađe u školskim knjigama.
– Ovo je veliko područje rada, ali su srpski istoričari malo zaspali. Jevreji „u glavu“ znaju svaku od šest miliona svojih žrtava holokausta. Nisam za licitaciju, ali broj žrtava u Jasenovcu daleko premašuje podatke onih koji bi da smanje razmere stradanja – rekao je Mladen Šarčević.
Opisan samo deo strahota
“Istina o Samudaripenu Roma u NDH skrivana je namerno ili nenamerno punih osam decenija i još dve godine više. Odgovore na pitanja ko je zašto i kako skrivao tu istinu, daće delimično ova knjiga. Istina sigurno neće biti potpuna, jer je mnogo vode proteklo Savom, mnoga deca njihove dece nisu imala priliku da se rode, a mnogima se neće znati mesto smrti, pa mesta rođenja neće ni biti. .. U ovoj knjizi opisan je samo deo strahota koje su se događale Romima u NDH, posebno u Jasenovcu. Istini za volju, nisam ni pokušao da prikažem sve što se Romima događalo, jer je toliko toga mi je ostalo nepoznato, ali je i ono što sam saznao dovoljno strašno – da se čovek naježi”, zapisao je Dragoljub Acković u uvodu knjige. Na njenoj naslovnoj strani je ikona “Novomučenici Jasenovački” monahinje Marije (Antić) iz srpskog pravoslavnog manastira posvećenog Rođenju Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
