Preseljenje Zoološkog vrta: Da li se želja za profitom kamulflira kao briga za životinje?

Potvrđujući ranije medijske napise, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić juče je rekao da je doneta odluka da se vrt preseli na Adu Safari, prirodno jezero na Adi Ciganliji.

Obrazlažući ovu odluku Šapić je istakao da je, sve uzimajući u obzir, Ada Safari najbolja lokacija.

„Ima puno drveća, reka, u centru grada smo. Duplo je veći prostor od postojećeg. Ovde ima 14 hektara, kako smo i planirali. Smatramo da je to od svih najbolje rešenje. Ovde je ta tišina, mir, nešto čime bismo mogli da budemo ponosni. Ako uspemo u tome“, kazao je Šapić.

On je precizirao da je mnogo toga vezano za preseljenje vrta i dalje nepoznato.

„Ne bih licitirao sa terminima. Ne znamo koliko će trajati pregovori, samo izmeštanje životinja. Nemamo to iskustvo. Najvažnije je da je doneta politička odluka da se to reši i da smo našli odgovarajuću lokaciju. Očekujem u dve do tri godine da možemo da vidimo kraj ovoga svega“, rekao je Šapić.

A upravo od toga kako će taj kraj izgledati, zavisi i ocena ideje, smatra Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti “Feniks”. Kako naglašava, ideja je u teoriji dobra, ali ukoliko se izvede kako treba.

– Životinjama na postojećoj lokaciji nije dobro zbog malog prostora koji više ne može da se širi. Ne znam kako je zamišljen izgled budućeg Zoološkog vrta, koliko je prostora predviđeno za životinje i kako će sve to da bude uređeno. Ukoliko je plan da se ograđeni delovi naprave da što više liče na prirodna staništa životinje, kao što je slučaj u nekim vrtovima u razvijenim zemljama, onda će to biti dobro rešenje, ističe Ranković.

@danas.rs Jeste li čuli da se Beo zoo vrt seli sa Kalemegdana na Adu Safari? ⏩ Šta vi mislite, da li je to dobra ideja? 💭 #foryoupage #foryou #fyp #danas #vesti #beograd #zoovrt #beozoovrt #adasafari #adaciganlija #zoo #animals ♬ News, news, seriousness, tension(1077866) – Lyrebirds music

Ona dodaje da postojeći uslovi u Beogradskom zoološkom vrtu ugrožavaju dobrobit životinja.

– Životinje u tom vrtu su ugrožene zato što su stalno pod stresom, a pod stresom su zato što im je čovek veoma blizu. To su izuzetno uzani prolazi između kaveza kojima se kreću posetioci. Druga stvar je što se životinje drže u malim kavezima. Primera radi, vukovi se drže u malim žičanim kavezima, mačke isto tako. To nije za njih, a pritom, simulacija staništa najčešće se svodi na nekakvo deblo, navodi Ranković.

Obrazlažući ideju o preseljenju vrta, Aleksandar Šapić je predvideo da će biti negativne reakcije javnosti.

„Krenuće tu interesne grupe, sigurno, kažu zidaće se zgrade, tamo gde je bio lav, kažu, biće restoran, gde je bio aligator, zgrada. To je sve laž. Taj prostor bice sanitarno zaštićenije nego sada“, naveo je Šapić.

Sumnje javnosti da je pravi motiv zarada, prema mišljenju Đorđa Bobića, nekadašnjeg gradskog arhitekte, uopšte nisu bez osnova.

– Videli smo već sa Beogradom na vodi, Makišom, kalemegdanskom gondolom i nizom drugih zamišljenih i realizovanih projekata gradske vlasti kako izgleda njihova briga za grad. Većina tih projekata se realizuje mimo javnih konkursa, pa i mimo zakona, a gotovo uvek poslovi idu privatnim firmama koje su u saglasju sa vladajućom strankom. Sve te priče nakako uvek završe kao kvadratni metri na dragocenim lokacijama koji se posle prodaju po astronomskim cenama. U gradu je potpuno potisnut javni interes, dok lukrativni interesi haraju gradom i bitno ga menjaju na štetu Beograđana. Bojim se da je Zoološki vrt još jedna potencijalna žrtva, ističe Bobić.

On naglašava da se kategorički protivi izmeštanju Beogradskog zoološkog vrta.

– To je nedopustivo. Gradonačelnik Beograda Vladimir Ilić je pre skoro jednog veka poklonio gradu svoje zemljište kako bi bio izgrađen vrt i to je nešto preko čega se ne sme olako preći. Pritom, po mom mišljenju ne postoje relevatni argumeti u prilog teze da je lokacija neprimerena. Kako nešto što je oduvek funkcionisalo dobro, odjednom ne valja. Najzad, izmeštanjem se kvari imidž Beograda i uništava jedno kultno mesto koje Beograđani prepoznaju kao svoj identifikacioni znak, napominje Bobić dodajući da će “izgleda Beograđani opet morati da šetaju u odbranu grada, jer sa ovom vlašću nema dijaloga”.