Maske u drvetu neobičnih naziva: Rasta, Šta hoćeš, Omaž Munku pod srpskom kapom, Džiber, Mrsimud, Kamiondžija, Slino, Brko, Hiklop, Čpijun, kao i ogledala nazvana: Maui – sijamski blizanci, Srebrošljiva, Tomica i Borica iliti kohabitacija, Bezimeno zlato i Čekajući datum, čine postavku pod nazivom „Maske & ogledala“ užičkog umetnika Miloša Lišanina Pifkija, koja se može pogledati do kraja decembra u Gradskom kulturnom centru Užica.
To je, nakon dvadeset godina umetničkog stvaralaštva, druga samostalna izložba Lišanina, rokera, buntovnika i aktivnog učesnika društvenih i političkih promena, koji se povukao iz javnosti, tragajući za drugom vrstom slobode – u umetnosti i lepoti Rajskih otoka na užičkoj Đetinji. Ipak, iako više nije društveno „bučan“, postavka je dokaz da je i dalje zainteresovan za svet oko sebe, ali da ga posmatra na drugačiji način – u tišini i kontemplaciji, prikazujući ne samo kulminaciju pojedinačne, već i naše kolektivne crnohumorne drame.
Obrađujući komade drveta čekićem i dletom, Lišanin je oblikovao obrazine, koje formom podsećaju na stare afričke maske, ali sadržajem, iluminacijama, karikaturalnim prizorima i nazivima, one su lice i naličje čoveka naše geografije i našeg mentaliteta. Ko se ne pronađe u izloženim maskama, sledi druga prilika za katarzu – susretanje sa istinama u ogledalima „uhvaćenim“ ramovima od rezbarenog drveta.
Govoreći o postavci, mr Obrad Jovanović, profesor Učiteljskog fakulteta u Užicu, prepoznao je u izloženim delima „epski univerzum“, poručivši da izložene maske i ogledala „služe jedino lepoti“.
U tekstu za katalog, Zoran Jeremić, užički književnik i novinar, ističe da nije slučajno prvobitni naziv te izložbe bio „Pronađi svoj lik“, kao što nije slučajno da pored maski stoje i ogledala.
– Takva postavka ne dovodi samo u pitanje mesto i funkciju skulpture kao umetničkog predmeta, već i našu sliku o sebi. Lišanin poziva na otvoreni dijalog persone i unutrašnjeg lika, ulickanog manekena na nama i skrivenog bauka u nama – piše Jeremić.
– Pokušao sam da pozovom ljude da se pogledaju i da, možda, pronađu lik koji im odgovara. I nazivi i prizori jesu karikaturalni, jer se nadam da je u njima moguće pronaći neke važne odgovore – kazao je za Danas Lišanin.
Odsustvo likovne scene
– Nemamo mi likovnu scenu, ali imamo mnogo dobrih pojedinaca. Likovna scena je nešto što podrazumeva organizovan i osmišljen pristup i brigu o umetnosti i umetnicima i u Srbiji i u Užicu, ali toga jednostavno nema – poručio je Lišanin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
