Profesor Fakulteta bezbednosti o dojavama o bombama: Svaka dojava se tretira kao prava dok se ne dokaže suprotno 1foto Miroslav Dragojević Danas

– Svaka dojava se tretira kao prava dok se ne dokaže suprotno, to je osnovno pravilo kada govorimo o minsko-eksplozivnoj napravi. Mora da se shvati ozbiljnost situacije – kaže za Danas Goran J. Mandić, profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, komentarišući negodovanje pojedinih roditelja zašto se ponovo najavljuje onlajn nastava, na koju su neke škole prinuđene da pređu pošto kontradiverzione ekipe policije nisu stigle u toku jučerašnjeg dana da pregledaju sve škole koje su dobile dojavu o postavljenim bombama.

Nezvanično, broj obrazovnih ustanova koje su dobile mejl sa porukom da je „na teritoriji škole postavljena ogromna količina eksploziva“ veći je od sto, zbog čega su mnoge škole i sinoć do kasno u noć bile otvorene, čekajući da stignu policijske ekipe. Roditelji su nezadovoljni što se školska godina opet remeti.

– Logično je da su roditelji nezadovoljni, ali to i jeste cilj ovoga što se sprovodi. Evidentno je da iza kompletne organizacije ovih dojava stoji veoma ozbiljna organizacija i sve ukazuje na plansku aktivnost. S druge strane, sve je počelo dojavom da je minsko-eksplozivna naprava postavljena u avionu na liniji Beograd –Moskva, što je bila jasna indicija da je razlog to što se nekom ne dopada zašto Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Cela priča, po mom mišljenju, ide u tom kontekstu – smatra profesor Mandić.

On ističe da su se dojave nakon pomenutog leta proširile na tržne centre, srednje škole, a juče masovno i na osnovne škole i još neke ustanove, što ukazuje da iza organizacije „ne stoje deca ili diletanti, već ozbiljne organizacije i potreban je prilično veliki mehanizam da se sve o napravi“.

– To je jedna forma specijalnog rata gde se prvo vrši psihološko dejstvo na stanovništvo, da se dovedu do ivice i da im bude lakše da se uradi ono što se očekuje. Drugi aspekt je ekonomski jer dojave proizvode indirektne troškove. Roditelji moraju da prekinu posao i da dođu po decu, računajte koliki su gubici u tržnim centrima, koliko su gubici aerodroma u Nišu…Ranije ste imali dojave u sudovima, računajte koliko košta da se ponovi jedan proces. Treća stvar je da se „gađa“ ono gde smo najosetljiviji. Nisu „gađali“ staračke domove, već decu – ističe naš sagovornik.

Na pitanje šta će se dalje dešavati, on kaže da je to teško predvideti.

– Ide se na iznurivanje stanovništva, na psihološki udar na decu i roditelje, možda će to da traje do trenutka kada procene da im ovo ne uspeva i kad shvate da su na pogrešan način pokušali da sprovedu ono što im je bila ideja. S druge strane, sve ima svoj početak i kraj. Da li će posle toga doći neki drugi oblici pritiska, to je već pitanje o kome se ne može pričati u ovom trenutku – navodi Mandić.

Upitan da li su obrazovne ustanove reagovale na odgovarajući način, on kaže da bi škole trebalo da imaju planove evakuacije i da se ona sprovodi organizovano zato što ima ko da je izvrši. Pitanje je tehničke organizacije da li se učenici i zaposleni obaveštavaju preko razglasa ili dežurni nastavnik ide od odeljenja do odeljenja. Kada učenici dođu na bezbedno rastojanje nastavnici treba da ih prozovu da bi videli jesu li svi tu i da o njima vode brigu dok se završi ono zbog čega su evakuisani.

– Kod dojave o postavljenoj minsko-eksplozovnoj napravi je, uslovno rečeno, najlakše uraditi evakuaciju zato što nemate paniku. Ako je požar onda je komplikovanije, a kod zemljotresa još složenije, jer deca reaguju instiktivno, pokušavaju da se sklone i teže je zadržati kontrolu. Ovde im se kaže idemo napolje i izvedete ih – navodi Mandić.

Na pitanje da li nastavnici greše kada decu drže u školskom dvorištu, on napominje da učenici treba da budu na bezbednoj udaljenosti od objekta.

– Hipotetički, ako bi sto kilograma eksploziva bilo postavljeno u školi, u dvorištu bi se verovatno nešto osetilo, ali tih sto kilograma treba da unesete unutra, da postavite i sakrijete, što nije tako lako. Dakle, pitanje je i gde je postavljen, koja je vrsta eksploziva u pitanju…pravilo je da se bude na bezbednom rastojanju od objekta odakle preti opasnost, a da li su nastavnici dobro procenili gde su izveli decu ne mogu da kažem. Znam da su neke škole imale odlične planove evakuacije i da su u obavezi da imaju, u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara, puteve evakuacije i evakuaciju. Ali u Srbiji postoji jedan objektivan problem da se nekih stvari setimo tek kad se dese – ističe Mandić, napominjući da su u ranijim vremenima neke škole vežbale evakuaciju.

U više od 100 osnovnih škola i nekoliko srednjih škola u Beogradu juče ujutru su stigle dojave o postavljenim bombama, zbog čega je u mnogima od njih otkazana nastava.

U nekoliko desetina škola potom je stiglo i pred početak popodnevne smene ista dojava.

Dojave o bombama u beogradskim osnovnim i srednjim školama najverovatnije će biti okarakterisane kao delo terorizma, zbog čega će za ovaj slučaj biti nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal, saznaje Danas.

U nekim školama sinoć i dalje nisu poslali informacije roditeljima o tome kako će se odvijati nastava nakon jučerašnjih dojava o bombama, u nekim najavljuju da će od danas preći na onlajn nastavu jer i dalje nije izvršen pregled. 

Dojave o bombama na beogradskim mostovima, kao i Narodnom muzeju stigle su juče, potrvđeno je Euronews-u u MUP-u. Beta je ranije javila da je i na adresu TC Stadion u Beogradu stigla dojava o podmetnutoj bombi, gde je bila zakazana utakmica fudbalera Voždovca i Partizana u Super ligi Srbije. Dojavu o bombi dobilo je u Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.