Prvo se treba baviti uzrokom, onda posledicama mentalnog (ne)zdravlja 1Foto: S. Obrenić

U okviru debate o uticaju društvenih mreža i medija na mentalno zdravlje mladih „Kako se osećaš dok skrolaš?“ rečeno je da naše društvo veći akcenat stavlja na posledice nego na uzroke mentalnih poremećaja, kao i da se u medijima o ovoj temi ne govori dovoljno ili se govori na senzacionalistički način.

Mladi su društvena grupa sa specifičnim problemima i potrebama, zdravlje mladih je naročito osetljiva tema. Za potrebe debate u anketi je 62 odsto mladih potvrdilo da društvene mreže imaju uticaj na njihovo mentalno zdravlje, što se posebno povećalo tokom pandemije.

Iako društvene mreže, posebno sada u toku pandemije imaju veliki uticaj, psiholog Andrija Gerić smatra da ipak treba zadržati dodir sa realnim svetom i komunicirati sa „pravim“ ljudima.

„Problem je što društvene mreže nisu realna stvar jer ne postoji kontakt licem u lice. Ljudskim bićima je bitna bliskost, a bliskost preko društvenih mreža nije u potpunosti iskrena. Pandemija je donela zabrane okupljanja, pa smo i to malo bliskosti što smo imali – izgubili. U čovekovoj je prirodi da se druži, a mreže daju neku vrstu prividne zamene, što može loše uticati na mentalno zdravlje“, objašnjava Gerić.

Istraživanje koje je sproveo projekat „Mladi“ pokazuje da 50 odsto mladih smatra da je epidemija uticala loše ili jako loše na njihovo mentalno zdravlje, kao i da su glavna osećanja koja ispitanici osećaju anksioznost, depresija i briga za porodicu i zdravlje.

Na pitanje kako da mladi prepoznaju kada imaju problem i kome da se obrate, psiholog Gerić rekao je da je prvobitno važno razumevanje šta zapravo anksiznost ili depresija znači i kakvi su njihovi simptomi.

„Današnje generacije ne znaju u potpunosti šta znači biti aknsiozan ili depresivan i često se tako ‘frljaju’ izrazima. Imati ovakvu vrstu problema znači ne biti funkcionalan i ne biti u mogućnosti da prebrodiš dan – kad sediš sedam dana i ne možeš da se pomeriš. Ali ako imaš problem, treba slobodno da kažeš da imaš isti jer u tome nema nikakve sramote“, smatra psiholog.

Iako je mentalno zdravlje važan društveni problem, o njemu se u medijima ne govori dovoljno.

„Samoubistva, posebno samoubistva mladih postala su tema izveštavanja u rubrici NAJNOVIJA VEST uz koju uvek ide senzacionalistički naslov, objavljivanje video-klipova i slika, oproštajnih pisama, do detalja opisan načina izvršenja samoubistva. Neki od naslova koje sam na primer pročitala bili su ‘ubila se zbog nesrećne ljubavi’ ili ‘Odvedena u Lazu’; Ne treba izveštavati na takav način jer mediji u velikoj meri oblikuju ljudsku svest“, rekla je članica OPENS-a Jelena Karać.

Karać je dodala da je OPENS pokrenuo kampanju “Pripazi na ton! Pripazi na klik!”, s ciljem da se skrene pažnja medijima o načinu izveštavanja o samoubistvu i mentalnom zdravlju, kao i da je važno pre svega se usresrediti na uzroke mentalnih poremećaja, a zatim na posledice.

Aktivistkinja „Mladih“ Anja Anđušić kaže da su lažne vesti i senzacionalizam kod nas praksa, ali da su posebno povećani u vreme epidemije, kao i da su uticali na povećanje stresa i koletivnog straha.

Takođe je dodala da, iako su mladi ranjiva grupa, često su spremni da razgovaraju o svojim problemima kao i da se sa njima suoče.

Pored medija, uticaj na mlade imaju i javne ličnosti, sportisti, koji mogu biti jako uticajni, pa je zato bitno razmisliti koga pratimo i ko su nam idoli.

„Dosta sportista je ove godine reklo da ima problema sa mentalnim zdravljem i to je jako važno, jer na taj način i mladi koji prate te isportiste prihvataju da se suoče sa svojim problemom. Sa druge strane, ako neko od javnih ličnosti izvrši samoubistvo, to može dovesti do toga da će i oni koji ga prate to uraditi, jer se samoubistvo danas doživljava kao herojski čin“, rekao je Gerić.

Jelena Karać je dodala da nije sva odgovornost samo na mladima, već da je velika odgovornost na onima koji rade sa mladima.

„Naša uloga je da edukujemo mlade, kao i da ih informišemo da postoje adrese koje su besplatne i kojima mogu da se obrate ako imaju problem ili da ih uputimo na besplatno savetovalište. Mi moramo da im pokažemo put“, navela je.

Preko sajta OPENS-a moguće je doći do psihologa ili psihoterapeuta koji svoju stručnu pomoć nude i besplatno.

Kao poruka debate istaknuto je da ljudi sa psihičkim problemima nisu zlikovci već im je potrebna pomoć i podrška prvenstveno bližnjih, pa potom i celog društva.

Kao jedan od problema koji otežavaju lečenje mentalnih problema navedena je centralizacija, koja znači da uglavnom stanovnici velikih gradova dobijaju adekvatnu pomoć, savete i edukacije, dok su male sredine zapostavljene. Tu su i finansijske teškoće plaćanja psihoterapeuta, kao i strah mladih u malim sredinama da o njihovom problemu čuju drugi.

Debata je održana večeras u prostorijama Impact Huba u Beogradu.