Reljić: Diže se novi Berlinski zid između Zapadnog Balkana i EU

Vebinar pod nazivom “Koliko košta (ne) biti članica Evropske unije”, održan je danas u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije EU u Srbiji.

Kao ilustraciju za sve dublji jaz između država regiona koje teže pridruživanju EU i članica Unije iz jugoistočne Evrope, on je naveo da će u narednih sedam godina iz budžeta Unije svaki stanovnik Zapadnog Balkana dobiti oko 500 evra, dok će svakom građaninu Hrvatske pripasti oko 5.200 evra, “a Grčka će još bolje proći jer će po glavi stanovnika dobiti oko 5.700 evra”.

-Svojevrstan novi Berlinski zid, u društveno-ekonomskom smislu, diže se između Zapadnog Balkana i Evropske unije. To ima i političke posledice, uključujući podrivanje demokratije, rast autokratskih snaga, čime se stvara i još plodnije tlo za korupciju… Ne radi se tu samo o zarobljenim državama, već je i o zarobljenim narodima, što dovodi i do masovnog “odliva mozgova”… Dakle, neophodno je podstaći privredni rast u regionu, uz smanjenje društvenih nejednakosti jer bi se tako jačala vladavina prava, ocenio je Reljić.

Dušan Reljić je, takođe, konstatovao da Zapadni Balkan “izvozi ljudski kapital u Evropsku uniju”.

-Život u ovom regionu ne samo da nije bolji nego što je bio u vreme SFRJ nego nije ni bezbedniji. Mladi misle da će živeti bolje samo ako se isele na Zapad, a odlazak onih koji su radno najproduktivniji usmerava region još više u pravcu autokratije, kazao je on.

Govoreći o koristima i troškovima članstva u EU, Mojmir Mrak, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, napomenuo je da su sredstva koje države članice izdvajaju u zajednički budžet “fiksna”, a “novac koji se dobija od zvaničnog Brisela uslovljen”, jer treba najpre ispuniti određene kriterijume.

-Recimo, Evropskoj uniji se moraju predočeti programi koji su u skladu sa i njenim planovima, a ne neki “prazan papir”. U ovom trenutku, aktuelne su inicijative koje se odnose na “novi zeleni dogovor” i digitalizaciju, pa je veoma važno uskladiti državne planove sa takvim projektima. Na “policama” EU ima mnogo novca, ali koliko će zemlje članice moći da dobiju zavisi od njihovih sposobnosti da ga delotvorno iskoriste. Na primer, iz budžeta EU ne mogu se finansirati ni sva ministarstva, između ostalog, vojska i policija ne mogu da dobiju novac iz te kase, dok takozvani “kohezioni fondovi” podrazumevaju da deo sredstava moraju da izdvoje i države članice, a ne samo da dobiju od Unije, odnosno da se omogući sufinansiranje projekata, napomenuo je Mrak.

Lazarević: Opasnost da postanemo “starački dom” Evrope

Nebojša Lazarević, osnivač Centra za evropske politike, naglasio je da bi naša zemlja dobila “sedam do osam puta” više novca od EU da je država članica, dok sada kao kandidat za članstvo dobija oko 200 miliona evra godišnje.

“Najveći deo novca iz budžeta EU državama članicama odlazi na poljoprivredu, zatim u infrastrukturu, dok se danas najveći deo sredstava koje od Unije dobija Srbija potroši na tehničku pomoć, odnosno na međunarodne konsultante koji pružaju pomoć oko reformi… Članstvo u EU podrazumevalo bi nastavak ulaganja u zaštitnu životne sredine, što mi danas uglavnom radimo kroz zajmove, a ne kroz bespovratnu pomoć Unije… Ukoliko ne postanemo članica Unije postoji opasnost da postanemo starački dom Evrope, a da nam sve što vredi ode na Zapad”, precizirao je Lazarević. Prema njegovom mišljenju, Srbija bi “ulaznicu” za EU mogla da dobije najranije 2028. godine.