Evropska komisija se za sada nije izjašnjavala o nedavnoj poseti ruskog vicepremijera Dmitrija Rogozina Beogradu i izjavama koje su tom prilikom dali srpski zvaničnici, ali poslanici Evropskog parlamenta „veoma pažljivo“ prate situaciju u vezi sa srpsko-ruskim odnosima, kažu za Danas predstavnici diplomatskih krugova u Briselu. Naši sagovornici ističu da su „naročito poslanici iz baltičkih i istočnoevropskih država vrlo osetljivi kada je reč o vezama Srbije sa Rusijom“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Upitan da li su srpsko-ruski odnosi doveli do pogoršanja u odnosima Srbije sa baltičkim državama, bivši zvaničnik u Predstavništvu Evropske komisije u Estoniji Erki Bahovski komentariše za Danas da je njegova država oduvek podržavala proces proširenja EU, iako je predsednik EK Žan-Klod Junker stavio taj proces „na čekanje“ u naredne četiri godine.
– Ne mislim da je došlo do pogoršanja odnosa između Srbije i baltičkih država. Iako ima mnogo drugih država EU koje su veći prijatelji sa Rusijom od Baltika, to nužno ne znači da su odnosi loši. Ilustracije radi, Finska ima znatno bolje odnose sa Rusijom od Estonije, ali su istovremeno odnosi između Estonije i Finske veoma dobri. Jedini problem koji može da nastane za Srbiju u narednoj fazi odnosi se na pitanje nametanja sankcija Rusiji. Baltičke države su se uvek zalagale za nastavak sankcija Rusiji ukoliko ne bude rešeno pitanje Krima i istočne Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom, ali ima i nekih država EU koje su se založile za ublažavanje ili ponovno razmatranje sankcija – navodi naš sagovornik.
Prema mišljenju Bahovskog, Rusija računa da će i Srbija kada postane članica EU biti za ukidanje tih sankcija. „S druge strane, baltičke države se zalažu za još uravnoteženiju spoljnu i bezbednosnu politiku i smatraju da će daljim proširenjem EU biti uspostavljena veća protivteža Rusiji“, smatra on.
Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, ocenjuje za Danas je Srbija pokazala da može da bude „normalan i pouzdan“ partner na međunarodnoj sceni.
– Srbija je na razuman način predsedavala OEBS-u, ta država je nastavila svoj put u pravcu dobijanja članstva u EU i sada pregovara o prvim poglavljima, što znači naporan rad, reforme i kompromise, dakle, ne jačanje položaja na međunarodnoj sceni, već potrebu da se povećaju napori i preduzmu konkretni koraci napred, uglavnom na domaćem terenu. Flertovanje sa Rusijom u različitim domenima podriva put Srbije prema EU, ali mora se naglasiti da su Srbija i njeni građani impresivno delovali u prevazilaženju izazova koji su nastali zbog izbegličke krize – konstatuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
