Foto: EPA-EFE/ CLEMENS BILAN„Moja porodica bila je veoma siromašna. Moj otac je bio stolar, baš kao i Đepeto. A u detinjstvu su me zvali Pinokio. I ja sam, kao i on, bio neposlušan i lažljivac. Rođen sam u Toskani, veoma blizu mestu gde je rođen izmišljeni Pinokio. Takođe, Felini me je zvao Pinokio, tako da sam celog života bio Pinokio“.
To kaže italijanski glumac Roberto Beninji, koji u novom filmu Matea Garonea (prikazanom sinoć na Palićkom festivalu) ipak igra Đepeta.
Drvenog dečaka kome poraste nos svaki put kada izgovori neku laž tumačio je pre osam godina, u filmu koji je sam adaptirao i režirao.
Bajka snimljena u romantičnom i komičnom duhu, bliskom slavnom italijanskom glumcu, nije previše dobro prošla kod kritičara, a zanimljivo je da je ideja potekla od velikog Felinija sa kojim je Beninji sarađivao na poslednjem ostvarenju „Glas na mesecu“.
U tom naslovu, glumac takođe igra poetsku figuru.
Ipak, reklo bi se da mu uloga ostarelog, ali brižnog oca više leži, te da je, prema kritikama sa Berlinskog festivala, gde je zimus Garoneov „Pinokio“ premijerno prikazan, Beninji srce i duša filma snimljenog u horor ključu.
S istom idejom prvobitno je film trebalo da režira Frensis Ford Kopola.
„Da, ponudio mi je ulogu Đepeta. Odgovorio sam mu da bih za njega igrao i kita, ako treba“, pričao je jednom prilikom Italijan.
Beninji je najpoznatiji po filmu „Život je lep“, koji je napisao i režirao, i za koji je dobio Oskara za najbolji strani film, ali i najbolju mušku glavnu ulogu, koja je 1997. prvi put otišla u ruke nekome ko nije replike izgovarao na engleskom jeziku.
Igrao je u filmovima najvažnijih reditelja današnjice – pored Felinija, to su Džarmuš („Kafa i cigarete“, „Noć na zemlji“), Vudi Alen („Rimu, s ljubavlju“), Bertoluči („Luna“. Zanimljivo je da je prve uloge ostvario kod Bertolučijevog brata, Đuzepea.
Karijeru je izgradio tumačeći, sa dozom humora i saosećanja, male ljude u vrtlogu životnih problema.
Zbog ove mešavina tragedije i humora, slične Čaplinu, često je bio i hvaljen i kritikovan (posebno nakon pomenutog filma „Život je lep“).
Uvek optimističkog pogleda na svet, u svom govoru na ceremoniji dodele Oskara, zahvalio se svojim roditeljima na najvećem daru koji su mu mogli pružiti – siromaštvu, jer je odrastati u takvoj sredini značilo da možeš postati šta god poželiš, pa čak i princ.
Rođen je 27. oktobra 1952. Oženjen je glumicom Nikoletom Braski, koja često igra u njegovim rediteljskim ostvarenjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
