Samohrane majke žive na rubu egzistencije

– Istraživanja koje smo sprovele 2019. godine u sklopu projekta „Zajedno smo jači “ pokazala su da samohrane majke žive na rubu egzistencije. Najčešće su izašle iz porodičnog nasilja, bez stalnog zaposlenja, bez krova nad glavom, same brinu o deci jer im bivši partneri ne plaćaju alimentaciju, decu ne mogu da upišu u vrtić jer nemaju posao, nemaju nikakve olakšice kod školovanja dece…. Sa druge strane, u tada važećoj Strategiji socijalnog razvoja samohrane majke, kao socijalna kategorija, nisu spomenute ni jednom rečju . Mi iz udruženja smo krenule u kampanju javnog zagovaranja, najpre da se stara strategija proglasi nevažećom i da se krene u izradu nove u kojoj bi samohrane majke imale prioritet za pomoć i podršku. Od tada do danas, realizovale smo još projekte „Zajedno do cilja“, „Otvorena vrata“, „SAMOhrane majke do SAMOzastupanja“. Cilj nam je bio da žene koje su u istoj ili sličnoj poziciji a „nevidljive“ su za sistem socijalne zaštite i uopšte zajednicu animiramo, povežemo i edukujemo da se aktivno uključe u borbu za svoja prava – kaže za Danas članica Udruženja žena „Lav“ Snežana Manić.

Prema njenim rečima, pre dva meseca, kao rezultat projekta „SAMOhrane majke do SAMOzastupanja“ osnovana je neformalna grupa „Samohrane majke Pirota“

– Ovu grupu čine desetak žena iz jednoroditeljskih porodica. Naš i njihov zajednički cilj je da ova grupa ojača i osamostali se i da u dogledno vreme preraste u udruženje. Jedino tako će moći da se bore za poboljšanje kvaliteta života ne samo njihovog već i dece o kojoj brinu – kaže Manićeva..

Zbog blizine granice sa Bugarskom i činjenice da je ovakav kraj tranzitno područje za eventualne žrtve trgovine ljudima kao i krijumčarenje migranata, Udruženje žena „Lav“ se tokom ove godine, kroz projektne aktivnosti, bavilo upravo ovim temama.

– Nedovoljna informisanost, zaokupljenost sopstvenim problemima, siromaštvo, kao i aktuelna situacija izazvana virusom korone, u Pirotu dovode do izostanka reakcije društvene zajednice i relevantnih institucija na pojave koje mogu da se svrstaju pod trgovinom ljudima. Zbog neznanja i neupućenosti izostaju reakcije kojima bi žrtve mogle da budu spašene iz kandži eksploatatora. Osim neinformisanih građana, podaci do kojih smo došli prilikom istraživanja teme pokazuju da i nadležne institucije i ustanove koje bi trebalo da se bavi ovim problemom, pojave poput prosjačenja, ugovorenih brakova, seksualne eksploatacije, radne eksploatacije i slično ne obrađuju kao slučajeve trgovine ljudima već kao zanemarivanje u porodici, devijantno ponašanje ili to pripisuju tradicionalnim modelima ponašanja. Broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji od 2013. do 2019. godine varira od 39 do 125. U Pirotu nema zvaničnih podataka o trgovini ljudima. U proteklih nekoliko godina ni jedno krivično delo nije okarakterisano kao trgovina ljudima, epilog na sudu su uglavnom srodna krivična dela za koja je zaprećena kazna mnogo manja a sankcije za počinioca daleko blaže. U toku je realizacija projekta „Prepoznaj, reaguj, spreči“ u okviru programa „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, koji sprovodi NVO Astra uz podršku Evropske unije. Cilj projekta jeste podizanje svesti javnosti o značaju borbe protiv trgovine ljudima – kaže Snežana Manić.

Promocija prava migranata

– Drugi projekat „ZAJEDNO – da zaštitimo migrante“ Udruženje realizuje u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava a uz finansijsku podršku EU. Želimo da animiramo javnost, da mobilišemo članove zajednice da aktivno učestvuju u promociji prava migranata, jačanju demokratskih principa i tolerancije. Kampanja koju vodimo ima za cilj da ilustruje probleme , izazove sa kojima se danas suočavaju migranti u ovom delu Srbije, koji se tiču krijumčarenja ljudi i ugrožavanja – zaštite prava migranata. Ključnu ulogu u podizanju svesti javnosti o položaju migranata , problemima sa kojima se suočavaju kao i metodama za njihovo rešavanje imaju mediji – kaže Snežana Manić i dodaje da nastoje da putem medija i društvenih mreža nastoje da dopru do svakog člana zajednice.

Ovaj tekst je deo projekta „Žene u politici i životu Pirota, nekad i sad“ koji je sufinasiran sredstvima Grada Pirota i nužno ne izražava stavove lokalne samouprave.