Slavija kao politički ispit studenata: Može li 23. maj da ponovi energiju najvećih protesta?

„Ovo je grad u kome nema razloga da 23. maja budeš sam u njemu“, napisali su kratko studenti na svom Instagramu, citirajući deo pesme „Grad“ Bajage i Instruktora.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata – Blokada (@studenti_u_blokadi)

Pored toga što je upitna brojnost ljudi na protestu, uzevši u obzir da su studenti „pauzirali“ sa aktivnostima na ulicama već nekoliko meseci, takođe se postavlja pitanje šta će biti akcenat skupa, kao i da li će na isti biti pozvani i ljudi iz unutrašnjosti, ili je pak planiran „beogradski“ skup.

Studentkinja: Ne izlazimo sa obećanjima, već sa planom

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Tara Blagojević podseća na korene studentskog pokreta – na četiri zahteva zbog kojih su pre godinu dana izašli na ulice.

„To nisu bili samo zahtevi, već principi koji su nas ujedinili, koji pokazuju da je borba za pravdu i odgovornost postala naša svakodnevnica. Danas želimo da pokažemo šta smo uradili. Ne kroz obećanja, već kroz konkretne rezultate onoga što smo pripremali, jer verujemo da društvo može da bude pravedno i funkcionalno, ako mu damo plan i volju da se menja. Pokazaćemo sliku Srbije kakvu zamišljamo, slobodne i pravedne“, poručuje Blagojević za Danas.

Kaže da se studenti pripremaju za izbore, obučavaju kontrolore, šire mrežu opštinskih timova, jer će jedino zajedničkim delovanjem da zaštite glas svakog građana u borbi protiv izbornih mahinacija režima.

„Ne posmatramo ovo kao podelu na ‘Beograd’ i ‘unutrašnjost’. Skup se tiče svih nas, bez obzira na to gde živimo. Zato je poziv, kao i uvek, upućen svima koji ne odustaju i veruju u to da studenti pobeđuju. Dođite da pokažemo koliko nas ima!“, poziva studentkinja.

Naglašava da je svaki od protesta imao svoj značaj u trenutku kada se desio – energija i zajedništvo sa 15. marta ili Vidovdana su i dalje sa nama, ali ovaj put fokus je na konkretnim rezultatima i ciljevima.

„Na onome što smo postigli i onome što planiramo. Ovo okupljanje je prilika da pokažemo da je borba za promene u stvarnim koracima koje zajedno pravimo i da poručimo da je pobeda u rukama svih nas“, zaključuje Blagojević.

Vranić: Više nije građanski bunt već ulazak u otvoreno političko takmičenje

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za Danas ukazuje da pre svega, treba voditi računa da studenti nisu pozvali na “protest” nego na “skup”.

„Razlika je važna, jer za razliku od prošle 2025. godine kada su protestovali protiv korupcije i zarobljenih institucija, sada se okupljaju za pobedu na predstojećim izborima. Smer političke akcije nije isti, pa samim tim nije moguće porediti ono što je bilo prošle godine i to što će biti ovog leta“, objašnjava Vranić.

Navodi da su prošle godine građani izlazili iz solidarnosti prema žrtvama pada nastrešnice, a da će sada izlaziti kao simpatizeri studentske liste.

„Poruka koja se šalje 23. maja je drugačija: ona je nešto u smislu glasajte za nas, našeg kandidata, pridružite se, učlanite itd. Sada smo već na terenu klasičnog političkog takmičenja, dok smo prošle godine svedočili građanskom otporu“, ocenjuje profesor.

Ističe da su studenti u međuvremenu razvili organizacionu strukturu koja prevazilazi amfiteatra i plenume – tu su zborovi, ne samo po opštinama, nego očigledno i prema nekim drugim vidovima udruživanja

„Npr. skoro smo saznali da postoji ‘Kvir zbor’. Dolazak iz drugih gradova je očekivan scenario. Skup je i kolokvijum organizacionih sposobnosti: da li možete, na tačno određen dan, da izvedete sve ljude koji vas sigurno podržavaju? Šta je to, ako ne priprema za ispit, a ispit su izbori! I u godini koja je svakoizborna, kolokvijum i treba da se položi, a i da se padne, bolje pre izbora videti gde su ‘rupe u znanju’ nego tokom samih izbora“, poručuje Vranić.

Jovančićević: Ako izbori budu raspisani, Slavija postaje početak otvorene kampanje studentskog pokreta

Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević kaže da se još prošle godine u junu, povratkom studenata i profesora na nastavu, Vučić ponadao da je rešio jedan svoj veliki problem.

„S druge strane, mnogi građani su se uplašili da je to baš tako. Međutim, tokom leta, a onda i u svim narednim mesecima, evo sve do ovog maja 2026. godine, studenti, ne da nisu smanjivali intenzitet svog političkog delovanja, nego su ga i pojačavali. Uvek bi to bile neke nove aktivnosti i akcije koje su Vučića bacale u očaj“, naglašava.

Jovančićević smatra da je Vučić vremenom shvatio da su studenti postali jako važan politički faktor u zemlji, i da ih ne može prevariti svojim, već viđenim, šibicarskim, metodama kojima je toliko puta do sada uspevao da prevari opozicione stranke.

„Tako je doveden do stanja nalik beznađu. Tako treba razumeti i zakazani miting za 23. maj. To je samo jedna od aktivnosti koju studenti sprovode. Posebno, ukoliko do tada ne budu raspisani izbori. Miting verovatno neće dosegnuti obim skupa od prošle godine na Vidovdan. Ali će svakako biti dovoljan da još jače pojača stanje jakog nespokoja u kojem se Vučić nalazi“, ocenjuje Jovančićević za Danas.

Ukoliko izbori, pak, budu raspisani do datuma održavanja protesta, ukazuje da se situacija menja – skup prerasta u pravi predizborni skup na kome će biti mnogo više građana, i iz Beograda, ali i iz unutrašnjosti.

„Mora da bude sa jakim govornicima i sa jakim političkim porukama, i sa promovisanjem nosioca studentske liste. Ovo poslednje ukoliko formalnosti to budu zahtevale. U suprotnom, valja još malo sačekati. Jer se skrivanje kandidata pokazalo vrlo dobrim u provociranju političkog neprijatelja. Skup mora da bude miran i dostojanstven, zato što je on samo deo od brojnih aktivnosti koje treba da se izvedu do dana izbora, na sam dan, veče, odnosno noć izbora, i gotovo sigurno u danima koji nakon toga slede“, zaključuje Jovančićević.

Podsećamo, na Slaviji su od početka studentskih blokada (kraj novembra 2024. godine) održana tri masovna skupa. Prvi je održan već na početku blokada fakulteta 22. decembra 2024. godine, kada se na trgu skupilo 100 hiljada građana i studenata, bez poziva unutrašnjosti. Sledeći je održan 15. marta prošle godine, koji je i dalje najmasovniji u novijoj istoriji naše države sa više stotina prisutnih na ulicama Beograda. Poslednji je održan na Vidovdan 28. juna, sa fokusom na izbore i institucionalnu odgovornost za pad nadstrešnice, prema procenama na Slaviji je tada bilo prisutno oko 170 hiljada okupljenih.