Slaviša Lekić je živeo i disao za novinarstvo 1Foto: Iva Hadnađ

Brojne kolege i građani skupili su se danas na Dorćol Platzu na komemoraciji, kako bi odali poslednju poštu preminulom novinaru Slaviši Lekiću.

O Lekićevom životu, karijeri, a najviše o nesvakidašnjoj strasti koju je gajio prema profesiji kojom se bavio govorili su novinari Ivan Mrđen, Nenad Zorić i Tamara Skrozza. Pročitan je i tekst pisca Srđana Valjarevića pod nazivom „Priča o Slaviši“.

Okupljenim novinarima i prijateljima prvi se obratio Nenad Zorić koji se prisetio svojih novinarskih početaka neodvojivih od Lekića, njegovog mentora u magazinu Status.

„Bio mi je novinarski otac i brat kada treba, ali prijatelj uvek. Ne znam kako će ispasti ovo moje kazivanje, jer je ovo moj prvi tekst koji nisam poslao  Slaviši da mi kaže šta misli. Imao sam tu naviku da tražim njegovo mišljenje za važne stvari. Nisam oduvek imao ovu prosedu bradu ali sam oduvek imao poverenje Slaviše Lekića. To je veliki poklon, nemerljiv. Takvo poverenje je još veće i značajnije kad si klinac, ložiš se, hoćeš nešto a neko ti da šansu. Kada sam počinjao, Slaviša je već bio veliki novinar a ja mladić. Sedimo tako u Džordžu u Kondinoj, a on me pita – hoćeš li da radiš za mene? Ljudi, mogao sam tada volu rep da iščupam“, prisetio se Zorić.

Dodao je da je Lekić bio opozicija, ne jednoj, već svim vlastima.

„Jedno je sigurno, ma šta čuli ovih dana – Slaviša nije bio ničiji drugi nego svoj“, kazao je Zorić.

Novinarka novinske agencije FoNet Tamara Skrozza govorila je o Lekićevoj predanosti poslu koji je voleo i za koji je živeo.

„Ako je tačna ona teza da neki ljudi rade da bi živeli a neki žive samo da bi radili posao koji vole, Slaviša je bio školski primer ove druge grupe. Nažalost, to u novinarstvu u Srbiji znači da se odričeš konvencionalne i udobne privatnosti. Da će ti na kičmi sedeti ovaj ili onaj vladalac, da ćeš trpeti pritiske i često biti u besparici, često bez posla. Iako se sve češće viđamo po groblju i komemoracijama, ostalo je u novinarstvu još onih koji slično Slaviši imaju talenta, volje i snage da se probijaju kroz mulj u kom smo prinuđeni da radimo“, rekla je ona.

Skrozza je istakla sve one osobine koje su Lekića izdvajale kao predanog i jedinstvenog novinara, ali i pravog prijatelja i vernog kolege.

„Retki su oni koji kao Slaviša seku rečima, psuju bez psovke, čiji tekstovi imaju zvuk, miris i ukus, koji jednom rečenicom uzburkaju čaršiju, a svakim filmom čitavu medijsku i političku scenu. On je živeo, disao novinarstvo. Ipak, nije zaboravio da bude čovek. Znao je kako ko od kolega živi, kakvoj je zdravlja, treba li mu pomoć. Nije zaboravio da pita kako si, da zahvali, zamoli, da učini. Mnogo će nedostajati i svima nama – našoj sve manjoj i izmučenoj medijskoj zajednici. Talenat, petlja, srce i strast koju je uneo među nas, žar koji je ponekad pekao, a koji često nismo ni razumeli, sve to će nam tek faliti u bitkama koje su tek pred nama, koje nam je ostavio u amanet a u kojima moramo da pobedimo i u njegovo ime. Slava mu!“, zaključila je Skrozza.

Slaviša Lekić je živeo i disao za novinarstvo 2
Foto: Iva Hadnađ

Prisutnima se zatim obratio i novinar Ivan Mrđen koji se prisetio Lekićevih novinarskih početaka i istakao značaj njegovog rada u raznovrsnim oblastima u kojima je pisao.

„Slaviša je imao strasti prema novinarstvu, ne za jednog čoveka, nego za čitave redakcije. Imao sam tu sreću da je svoj prvi tekst doneo meni. Slaviša je napisao, mogu slobodno da kažem, jedine kritičke tekstove o Olimpijadi u Sarajevu. Njegovim stilom, njegovim tonom, uspeo da pokupi sve oneo o čemu je sarajevska raja tada pričala. Voleo je sport i mislim da je jedan od retkih u ovoj zemlji koji je uspeo da oseti fenomen navijača. Osatio je da navijači tokom te devedesete decenije dvadesetog veka, nisu više skupina ljubitelja sporta, već da postaju svojevrsna politička snaga“, prisetio se Mrđen.

Na samom kraju komemoracije pročitan je i tekst pisca i kolumniste Srđana Valjarevića povodom smrti Lekića, pod nazivom „Priča o Slaviši“.

Podsetimo, Slaviša Lekić preminuo je u 62. godini posle duge i teške bolesti.

Lekić je bio novinar i urednik Omladinskih novina, Borbe, Naše Borbe, Vremena, NIN-a a objavljivao je kolumne u listu Danas, nedeljniku Njuzvik kao i u Nedjeljnoj Dalmaciji i Mladini.

On je bio vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status kao i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.

Autor je nekoliko knjiga, među kojima su „Zamlaćivanje – politička autobiografija Tomislava Nikolića“ i „Svaka čast Vučiću“ i dokumentarnih filmova poput „Mediji u Srbiji: hronika propadanja“, „Pad haških begunaca“, „Junaci doba zlog“, „Vladalac“…

Bio je član prvog saziva Saveta za štampu i medijski savetnik u organizaciji UNDP. Od 2017. do 2019. godine bio je predsednik NUNS.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.