Srbija ozbiljno nazaduje u poštovanju ljudskih prava u oblasti torture 1

U Srbiji je na snazi ozbiljno nazadovanje u stepenu poštovanja ljudskih prava u oblasti torture, glavni je zaključak konferencije Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava.

Platforma, koju čini 17 organizacija, predstavila je danas četvrti Alternativni izveštaj za Srbiju, koji je podnela Komitetu protiv torture UN uoči razmatranja trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije.

Na konferenciji, koja je održana danas u Medija centru, bilo je reči reči o pravnom okviru i praksi nadležnih organa Srbije u pogledu obaveza koje proističu iz Konvencije protiv mučenja i drugog surovog, neljudskog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

Posebna pažnja posvećena je temama koje se odnose na nekažnjivost službenih lica za krivična dela koja u sebi sadrže elemente zlostavljanja, julske proteste iz 2020. godine u Beogradu i Novom Sadu, položaj i tretman tražilaca azila i izbeglica, uvođenje doživotnog zatvora u kazneni sistem Srbije, tretman osoba lišenih slobode u ustanovama socijalne zaštite i zatvorima, ali i drugim temama koje koje spadaju pod mandat Komiteta protiv torture.

Sonja Tošković, koordinatorka Platforme i izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, podsetila je da je Srbija ratifikovala Konvenciju 1991. godine, dodajući da je poslednji periodični izveštaj Srbije podnet 2015. godine.

Srbija ozbiljno nazaduje u poštovanju ljudskih prava u oblasti torture 2
Sonja Tošković (Foto: Medija centar)

– Došlo je do ozbiljog nazadovanja u stepenu poštovanja ljudskih prava u oblasti torture – naglasila je Tošković.

Nikola Kovačević, koordinator Radne grupe u oblasti torture u okviru Platforme i urednik Alternativnog izveštaja za Srbiju podnetog Komitetu protiv torture UN, rekao je da ovaj ozveštaj pokazuje da je Srbija ponovo propustila da na adekvatan način pristupi problemima koji su učeni u Komitetu 2015. godine.

– Važno je da se kaže da je naše krivično-pravno zakonodavstvo i dalje nesuaglašeno sa odredbama Konvencije, što ukazuje kako prethodnih godina nije uložen napor da se ispune preporuke koje nisu ništa drugo do izmene zakona – naveo je Kovačević.

Srbija ozbiljno nazaduje u poštovanju ljudskih prava u oblasti torture 3
Nikola Kovačević (Foto: Medija centar)

On je dodao da to pokazuje kako nadležni organi Srbije ovu oblast ne uzimaju za ozbiljno, ukazujući da od 1991. godine Srbija nema kapacitet da propiše definiciju mučenja.

Kovačević je istakao i da se mali broj ljudi odlučuje da traže azil u Srbiji, kao i da ima onih koji zatraže azil pa se odluče da napuste taj postupak.

– Verujem da će Komitet preporučiti Srbiji, pored toga da razvija sistem azila, i da se omogući pristup teritoriji i postupku azila. To znači da Srbija, kao i sve zemlje u regionu, moraju pod hitno da uspostave pravne procedure na svojim granicama na osnovu kojih će se odlučivati ko će ući a ko ne, ali da se to radi na osnovu zakona – naveo je Kovačević.

On je dodao da od 2015. preko 100.000 ljudi je sprečeno da ilegalno uđu u Srbiju, „ali mi nikada nismo dobili odgovor na koji način se sprečavaju ilegalni ulasci“.

Vladica Ilić, koordinator Programa krivične pravde Beogradskog centra za ljudska pravaposebnu pažnju, govorio je o sistemskom problemu nekažnjivosti službenih lica za krivična dela zlostavljanje i mučenje i iznuđivanje iskaza, neadekvatnoj kaznenoj politici, kao i čitavom nizu sistemskih nedostatka koji se uočavaju u krivičnim postupcima analiziranim u prethodnom periodu, a u kojim su okrivljeni bili policijski službenici, zatvorski čuvari i drugi državni službenici.

Srbija ozbiljno nazaduje u poštovanju ljudskih prava u oblasti torture 4
Vladica Ilić (Foto: Medija centar)

Kao najbolju ilustraciju postojećeg stanja stvari, Ilić je istakao pasivnost pravosudnih organa u gonjenju više desetina neidentifikovanih policijskih službenika koji su zlostavljali građane na julskim protestima 2020. godine.

U kontekstu julskih protesta, Ilić se osvrnuo i na rad Zaštitnika građana, ali i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, koji, po njegovoj oceni, takođe nisu dali adekvatan odgovor na veliki broj slučajeva zlostavljanja, što je jedan od indikatora generalno lošeg rada oba entiteta u navedenojoblasti.

Bojana Trivunčić, Programska menadžerka Međunarodne mreže pomoći IAN, navela je da žrtve torture i zlostavljanja u Srbiji nemaju mogućnost da ostvare svoje pravo na rehabilitaciju na efikasan i delotvoran način i pod jednakim uslovima, a da je glavni uzrok toga nedostatak institucionalnih i stručnih kapaciteta.

Srbija ozbiljno nazaduje u poštovanju ljudskih prava u oblasti torture 5
Bojana Trivunčić (Foto: Medija centar)

Ona je istakla da u Srbiji ne postoji evidencija koliko ima žrtava torture, navodeći da se ne zna ni koliko je bilo prisilno mobilisanih građana Srbije i izbeglica tokom sukoba, kada su mnogi od njih odvođeni u paravojne kampove, od kojih je jedan bio u Erdutu i držao ga je Željko Ražnatović Arkan, gde su mučeni i vraćani na ratišta.

– Ne znamo koji je broj ljudi koji su mučeni za vreme režima Slobodana Miloševića, ne znamo koji je to broj ljudi koji su žrtve torture među tražiocima azila i izbeglicama koji dolaze kod nas, ne znamo koji je broj ljudi koji doživljavaju nehumano postupanje u instucijama zatvorenog tipa – istakla je Trivučnić.

Ona je posebno naglasila značaj obuke medicinskog osoblja, ali i osoblja unutar Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih državnih organa o standardima Istanbulskog protokola.

Svi učesnici današnje konferencije složili su se da su problemi o kojima je bilo reč ozbiljni i složeni, ali da su i rešivi, i izrazili su nadu da će u budućnosti, zajednički rad organizacija civilnog društva i državnih institucija doprineti rešavanju gorućih pitanja iz oblasti zabrane zlostavljanja.

Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacijaza ljudska prava osnovalo je 17 organizacija civilnog društva u Srbiji koje imaju iskustvo i prepoznaju potrebu i značaj kontinuiranog i na dokazima zasnovanog procesa izveštavanja UN tela, kao i praćenje primene preporuka koje mehanizmi UN za ljudska prava upućuju Republici Srbiji.

Rad Platforme koordinira Beogradski centar za ljudska prava kroz osam tematskih radnih grupe koje se kontinuirano i intenzivno bave aktivnostima vezano za određenu tematsku oblast, grupu nosilaca prava, određeni ugovor ili mehanizam Ujedinjenih nacija.

Platformu podržava Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Misija OEBS-a u Srbiji.

Alternativni izveštaj za Srbiju dostupan je na engleskom jeziku ovde.