Šta bi prosvetni radnici dobili, a šta izgubili ako dobiju status službenog lica? 1Foto: Printscreen/Twitter/krunskisvedok

Poslednji u nizu napada na nastavnike, zabeležen u Tehničkoj školi u Trsteniku, gde je učenik izmakao stolicu profesorki nakon čega je pala, pokrenuo je buru nezadovoljstva među prosvetnim radnicima i aktuelizovao stari predlog da se prosvetnim radnicima dodeli status službenog lica.

Otpočinjanje pregovora o tom statusu, najkasnije do sredine decembra, zahteva Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, dok su ostali sindikati obrazovanja svesni da je reč o „klizavom terenu“ i da bi to nastavnicima donelo više štete nego koristi.

Iako Krivični zakonik precizira koje profesije se smatraju službenim licima, sudska praksa svedoči da je reč o fluidnoj kategoriji, pa je tako, recimo, bilo primera da se napadi pacijenata na lekare ili napadi na kontrolore u gradskom prevozu tretiraju kao napadi na službena lica, budući da su izvršeni na njihovom radnom mestu.

– Status službenog lica po Krivičnom zakoniku omogućava krivičnu odgovornost za neka krivična dela ili delo poprima teži, kvalifikovani oblik ako je izvršeno prema službenom licu ili od strane službenog lica. Primera radi, ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti smatra se teškim ubistvom, krivična dela zlostavljanja i mučenja, neovlašćenog fotografisanja i mnoga druga dobijaju teži oblik, a samim tim i težu kaznu, ako su izvršena od strane službenog lica – kaže za Danas profesorka Vanja Bajović, sa Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ona ističe da neka krivična dela mogu da budu izvršena samo od strane službenog lica (zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, prevara u službi itd.), dok neka mogu da budu izvršena samo prema službenom licu (sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje,napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i slično.).

– Ako je ideja da se ovaj status da prosvetarima kako bi ih zaštitio od „sve bezobraznijih učenika“, treba imati u vidu da oni koji rade u osnovnim školama na taj način ne bi bili zaštićeni, jer su deca do 14 godina krivično neodgovorna, dok se onima od 14 do 18 godina sudi kao maloletnicima i uglavnom im se izriču vaspitne mere, tako da ne vidim na koji način bi ovaj status bio u interesu prosvetnih radnika. Upravo suprotno, naneo bi im više štete nego koristi – ukazuje Bajović.

Prema njenim rečima, slučaj iz Trstenika, kao i mnogi drugi slučajevi sprečavanja nastavnika da održi čas bi u tom slučaju hipotetički mogli da se podvedu pod krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, ali je mnogo veći broj krivičnih dela gde izvršilac može da bude samo službeno lice, odnosno delo dobija teži oblik ako je izvrešeno od strane službenog lica.

– Primera radi, za protivzakonito pretresanje može odgovarati samo službeno lice koje u vršenju službe protivzakonito, pretresa stan, prostorije ili lica, a što je inicijalno osmišljeno kako bi se građani zaštitili od nezakonitih pretresa policije, bez sudske naredbe. E sad, ako bi krivični zakon dovodili do apsurda i prosvetarima dali status službenih lica, opet bi hipotetički mogli da dođemo u situaciju da nastavnik koji pretrese učenika, jer posumnja da je nešto nedozvoljeno uneo na čas, podleže krivičnoj odgovornosti – navodi Bajović.

Zloupotreba službenog položaja, nesavesan rad u službi, prevara u službi, primanje mita, neprijavljivanje krivičnog dela i učionioca, sprečavanje sindikalnog i drugog udruživanja – sve su to krivična dela koja mogu da izvrše samo službena lica u vršenju službe, a u nekim slučajevima to povlači i nadležnost posebnog odeljenja za korupciju.

– Tako da bi de fakto davanjem statusa službenog lica prosvetnim radnicima oni bili podložni krivičnoj odgovornosti za mnogo veći broj krivičnih dela nego što je to sada slučaj – navodi naša sagovornica i dodaje da, ako preterano proširujemo kategoriju službenih lica, u konačnici obesmišljavamo sam taj statu.

Bajović napominje da to što je učenik izmakao profesorki stolicu nije krivično delo, već diciplinski prestup, odraz nevaspitanja, krajnje neprimerenog ponašanja, ali van domena krivičnog prava, jer ne može krivično pravo, niti strah od krivičnopravne represije da „vaspitava decu“.

Prema njenim rečima, krivično pravo treba da bude „ultima ratio“ ili krajnje sredstvo u suzbijanju društveno opasnih ponašanja kome treba pribegavati samo onda kada se sve druge mere pokažu neefikasnim.

– Preteranim širenjem krivičnopravne represije dobijamo kontraefekte da tužioci i sudije jednostavno nisu u mogućnosti da reaguju na sva „propisana“ krivična dela, što onda blokira krivično pravni sistem u celini. Nedisciplinu u školama ne treba da rešava krivično pravo, već vaspitne, socijalne, disciplinske i druge mere. U tom smislu, podvođenjem pod „službena lica“ prosvetari bi mnogo više izgubili nego što bi dobili, deca do 14 godina su svakako krivično neodgovorna, a ono o čemu bi eventualno trebalo razmišljati je pooštravanje kaznene politike u pogledu maloletnika, to jest lica od 14 do 18 godina – navodi Vanja Bajović.

Ko je službeno lice?

Krivični zakonik precizira da se službenim licem smatra: lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti; izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima; javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Službenim licem se smatra i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova, a ovaj status imaju još i vojna lica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.