foto FoNet/Zoran Mrđa„Za mnoge se iza cele priče o udžbenicima krije čarobna reč profit“, govorio je nekadašnji ministar prosvete Žarko Obradović u jeku „borbe“ za besplatne udžbenike koji su prvi put uvedeni za vreme njegovog mandata.
Ako je suditi po interesovanju političkih stranaka za ovu temu, slobodno se može zaključiti da se iza priče o besplatnim udžbenicima krije populizam.
Upravo na ovaj način politički protivnici komentarišu najavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će naredne školske godine svi osnovci i srednjoškolci iz prestoničkih škola dobiti besplatne udžbenike.
Među kritičarima ove ideje su i oni koji su u vreme dok su bili na vlasti obezbeđivali besplatne školske knjige za deo đačke populacije.
I oni su tada bili na meti osuda, mahom stručne javnosti, zbog načina na koji su sprovodili taj projekat.
Za sada se samo zna da – para ima
Na koji način će se nabavljati besplatni udžbenici za beogradske đake nije poznato. Za ponedeljak, 26. decembar je zakazana sednica Skupštine grada na kojoj će se odlučivati o budžetu za narednu godinu, a Šapić tvrdi da je novac za besplatne udžbenike, kao i za besplatne vrtiće – obezbeđen.
Koliko će to koštati, kaže, zavisi od broja dece, ali napominje da nije reč o malim sredstvima.
– To je populistička mera od koje će korist imati samo izdavači. Jer ovako niti bi svi učenici kupili sve udžbenike, a u nekim školama se mnogi udžbenici i ne koriste, tako da nisu neophodni. Sem toga, za mnoge profile u srednjim stručnim školama ne postoje udžbenici, jer ih niko nije napisao – komentariše za Danas bivši ministar prosvete Srđan Verbić najavu da će svi beogradski osnovci i srednjoškolci dobiti besplatne udžbenike.
On smatra da bi bilo mnogo efikasnije da se školama daju određene količine udžbenika i da se opreme školske biblioteke, a da svaka škola po svojim kriterijumima odluči koji đaci će ove udžbenike dobiti.
– Sva deca su članovi školske biblioteke, kome treba on može da uzme udžbenike. Većini verovatno neće biti potrebni, a nekima će dobro doći – kaže Verbić.
Gordana Matković, profesorka Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, kaže za Danas da uvek postoji problem targetiranja i što se može dogoditi greška, i u uključenosti, i u isključenosti.
– Nisam za univerzalna davanja zato što što se preko poreza uzima i iz džepova onih koji su jako siromašni. Ako postoji iole razumna i prihvatljiva mogućnost za targetiranje, ja sam za to – kaže Matković.
Na pitanje da li je manja šteta da besplatne udžbenike dobiju svi učenici od toga da se postave kriterijumi koji mogu da se zloupotrebe, kao što je to slučaj sa prihodima po članu porodice, naša sagovornica kaže da je to izbor između dva zla, ali i pitanje opredeljenja i prioriteta.
– Ali se mora ući u detalje da bi se moglo do kraja proceniti šta je dobro. Ako imate sivu ekonomiju pitanje je kolike su zloupotrebe i šta je veće zlo, da li je veće zlo da kroz porez na imovinu, jer je to važan deo prihoda, uzimate od svih, uključujući i one slabostojeće i da dajete i onima koji su sasvim sigurno dobrostojeći – navodi Matković.
Knjige dobijali i dobrostojeći đaci
Besplatni udžbenici prvi put su uvedeni školske 2009/10, u vreme dok je ministar bio socijalista Žarko Obradović.
Inicijator tog projekta zapravo je bio Dragoljub Mićunović, tada predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, koji je ovu ideju branio ustavnom odredbom po kojoj je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.
Taj projekat je od starta bio na meti kritika stručnjaka, jer deca nisu dobijala knjige trajno, već su osnovne udžbenike morala da vrate na kraju školske godine, pa zbog toga nisu smela da u njima podvlače tekst, zapisuju…
Projekat se sukcesivno sprovodio u mlađim razredima osnovne škole, a neke lokalne samouprave su ga proširile i na starije razrede, poput Beograda, gde su se u vreme dok je čelu prestonice bio Dragan Đilas nabavljala dva kompleta – jedan za kuću, a drugi za školu, uz identičan uslov da se udžbenici neoštećeni moraju vratiti na kraju školske godine.
Mnogi od „besplatnih“ udžbenika su na kraju završili kod preprodavaca polovnih knjiga ili su bačeni, a ekonomska računica isplativosti ovog projekta javnosti nikada nije predočena.
Promenom vlasti promenio se i projekat pa su 2015. udžbenici na trajno korišćenje i bez obaveze da se vrate davani samo osnovcima iz porodica sa niskim primanjima i iz osetljivih grupa.
Prvu godinu sprovođenja tog projekta (na čelu Ministarstva prosvete tada je bio Srđan Verbić) pratila je ozbiljna sumnja da su knjige dobila i deca koja nisu bila materijalno ugrožena.
Uprkos osmišljenoj metodologiji koja je trebalo utvrdi koje su to porodice sa niskim primanjima, desilo se ono što se i danas događa ako se određena davanja vezuju za prihode domaćinstva.
U mnogim školama su svedočili da su u vrhu rang-listi za dodelu besplatnih udžbenika bili dobrostojeći učenici čiji roditelji rade u privatnom sektoru, a kod poslodavca su prijavljeni na minimalac ili su vlasnici firmi, a takođe sebi uplaćuju minimalan lični dohodak.
– Ispostavilo se da su kriterijumi bili loši i da tim pitanjem ne može da se bavi prosveta. Jedino pravo rešenje je da postoje socijalne karte i da se one koriste kao kriterijum kojim će se utvrditi kome su besplatni udžbenici potrebni – kaže Srđan Verbić.
Naredne, 2016. godine promenjeni su kriterijumi, pa je uslov za besplatne knjige bio da porodica prima socijalnu pomoć, što važi i danas. Osim njih udžbenike dobijaju još neke kategorije, poput učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, višečlane porodice sa troje i više dece…, a od ove školske godine i đaci koji se školuju po individualnom obrazovnom planu 3 za nadarene.
Međutim, otkako je država počela da obezbeđuje udžbenike, bilo samo osnovne ili i radne sveske, osnovci nikad nisu dobijali ceo komplet i uvek su roditelji morali da dokupljuju određeni broj knjiga.
Najave da će udžbenike dobiti i srednjoškolci, bar oni iz materijalno ugroženih porodica, do danas su ostale na nivou obećanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
