Foto: Privatna arihiva / DanasDa odlazak u penziju ne mora biti kraj, već novi početak, primer je Kamelija Stanković (75) iz Sremske Mitrovice, koja je tek po zavšetku radnog veka, naučila da hekla, štrika i izrađuje minijaturne, po kojima je postala prepoznatljiva.
Odžačar, brica, verglaš, mečkar, bombondžija, oštrač noževa, samo su neke od minijatura, koje je Kamelija Staković do sada napravila.
Ima ih više od 500, izrađene su od glinamola, mase za oblikovanje, koju potom farba i lakira.
Iako su velike samo 10 cenimetara, svaka od njih ima svoju priču, i donosi duh nekih prošlih vremena.
„Kada sam pre 19 godina otišla u penziju, razmišljala sam čime ću se baviti. U mladosti sam lepo crtala i volim boje. Tako sam odlučila da pravim nešto što će biti lepo i šareno“, započinje svoju priču Kamelija.
Prvo je počela da veze, a onda i da hekla, iako to nikada nije radila.
„Rekla sam sebi, pa zašto ne bih naučila nešto novo. I tako sam savladala heklanje, pa sam ubrzo počela da izrađujem zavese. Onda sam pomislila, a zašto sad ne bih malo štrikala, pa sam i štrikanje naučila“, kaže skromno.
Počela je od džempera, pa je prešla na haljine i mantile od vune.
Potom je izrađivala tapiserije, a onda je vunu zamenila novim materijalom, staklom.
„Oslikavala sam motive na staklu sa akrilnim bojama, reč je o slikama malog formata. Napravila sam ih više od šezdeset, veličine razgledica“, kaže naša sagovornica.
Ipak, figurice su ono što ćete prvo primetiti kada dođete kod Kamelije, jer su njene vitrine pune malih šarenih likova, razičitih oblika i boja.
Izrađuje ih strpljivo i polako, jer kako kaže, svaki detalj je važan da bi autentično prikazao neki motiv iz prošlosti.
„Počela sam od Sremica i Sremaca u belim nošnjama, onda sam napravila čeze, fijaker pa saonice, potom ljude koji idu u vinograd i nose torbu i motiku“, objašnjava Kamelija.
Inspiracija su joj bili i unuci, jer je želela da saznaju nešto više o našim običajima.
Tako su nastale figurice koje prikazuju Uskrs, Božić, prazničnu trpezu, oca i decu na tronošcima, majku koja donsi mleko.
„Želela sam da se ne zaboravi kako se nekada živelo, zato sam prikazala i svinjokolj, svadbu, kuvanje paradajza, ribanje kupusa, kao i različite dečije igre“, kaže Kamelija, ističući da jedna figurica, ipak govori više od stotinu reči.
Budući da mnogi zanati bivaju zaboravljeni, njima je posvetila posebnu pažnju.
U Kmelijinom svetu figurica, našlo se i školstvo, pa se tako mogu videti đaci koji sedenje u skamijama ili za kaznu stojte u ćošku.
Ubrzo je, kaže, svaka figura dobila pesmicu.
„To su lako pevljive dečje pesmice koje kroz rimu opisuju šta ta figurica radi ili o kom običaju govori. Sve sam to sam stavila u knjigu i odštampala u 20 primeraka, koje sam podelila svojoj porodici“, kaže Kamelija.
Do sada je učestvovala u izložbama u Novom Sadu i Beočinu, a zahvaljujući neobičnom hobiju, gostovala je i u Beogradu u televizijskim emisijama.
Sve ove godine ima veliku podršku, supruga, ćerke i sina i petoro unučadi.
Poslednje što je radila jesu minijature „kuvarica“, izvezene na platnu.
„Kuvarice se zovu samo one koje su iznad šporeta, ostale su nazidnice“, objašnjava ona i dodaje da ih je nekada imala svaka kuća u ovom kraju.
Nazidnice su krasile zidove u hodniku, kao znak dobrodošlice ili visile iznad stola u trpezariji, najčešće sa motivima voća, sa porukom za prijatno jelo.
„Običaj je bio da kod kreveca budu izvezeni neki dečji motive i stihovi, a ljubavne poruke radile su devojke, koje su nekada mnogo vezle“, priseća se naša sagovornica.
Obajšnajva da su „kuvarice“ i nazidnice došle iz Holandije, gde su prvo izrađivane samo u plavoj boji, a potom su počele da se vezu i crvenim koncem.
U našim krajevima prihvaćene su i druge boje a njihova uloga nije bila samo da se zaštiti zid, zbog krečenja, već su uvek imale i neku zanimljivu poruku.
„Pisalo bi, recimo, kako žena treba da se ponaša. Tako imate onu čuvenu: „Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori“, kaže kroz smeh.
Nazidnica ima oko 200, a figurice više i ne staju u vitrine, pa se neke nalaze na tavanu i u štupi.
Ipak, svoje radove ne želi da proda.
„U svaku figuru je uloženo puno vremena, ljubavi i truda. Nekoliko sam poklonila dragim ljudima“, kaže Kamelija i dodaje da bi joj lakše bilo da nekoga nauči kako se prave, nego da ih proda.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
