Stanislav Hočevar, dve decenije nadbiskup sa željom da Beograd spoji Istok i Zapad

Ostao je ovde više od dve decenije kao nadbiskup, sve do pre neki dan – do ispunjenja 75 godina života, kao trenutka kada se biskupi povlače u penziju, ali i dve dodatne godine koliko mu je papa Franja produžio mandat.

Podsećajući na nepoverenje koje ga je dočekalo, on je u jednom oproštajnom intervjuu, naveo da „sada ima mnogo pojedinaca i grupa svesnih da bez dijaloga Istoka i Zapada nema budućnosti“.

Dijalog je reč koju je često ponavljao u javnim nastupima i to je, izgleda, misija koja mu je poverena.

Na zadatak u Beograd uputio ga je papa Jovan Pavle Drugi koji je koristio metaforu „o disanju dvaju plućnih krila“, kao potrebi da hrišćanska Crkva na Istoku i Zapadu prevazidje podelu, ali i Evropa.

„Uvek sam tako želeo i još više ću se moliti da Srbija stvarno postane ‘Istok na Zapadu i Zapad na Istoku’ kako mnogi tumače želje Svetog Save“, rekao je, u intevjuu – knjizi „Predeli verovanja“ (Miloša Jevtića) , Hočevar koji je imao običaj da kaže da je Beograd „svojevrsni most izmedju Istoka i Zapada“.

Smatrao je kao izuzetno dobro što je episkop Porfirije, na čijem je ustoličenju za poglavara prisustvovao u Pećkoj Patrijaršiji, poslat za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

Patrijarh mu je, po penzionisanju, uzvratio zahvalnošću na „bratskoj saradnji“, još od vremena kada je bio iguman manastira Kovilj, „srdačnosti i otvorenosti za svaki razgovor“.

Dostupan za sva pitanja novinara, što je profesija koja ga je i lično privlačila, istupao je težeći diplomatskom rečniku, ali i ostajući pri izgovoreom bez obzira na moguće reagovanje.

Tako su iz vrha Srpske pravoslavne crkve žučno negodovali prebacujući mu da je „neprimereno“ poredio vladiku Nikolaja Velimirovića, kojeg je uvrstila u svetitelje, sa kadinalom Alojzijem Stepincem, što je Hočevar odbacio ne promenivši svoje razmišljanje.

Pozivao je, u javnim istupima, na neophodnost da se društva na Balkanu suoče sa prošlošću iskreno, utvrdjivanjem činjenica, umesto medjusobnih optužbi.

Pripada Selezijanskom monaškom redu, posvećenom vaspitanju mladih. Moto Hočevara je „Radosno služite Gospodu“.

Rodjen je 12. novembra 1945. u siromašnoj porodici, u slovenačkom selu Jelendol, kod Novog Mesta, oca ne pamti, ubili su ga donosioci nove ideologije tako da mu se ne zna grob.

Gimnaziju je pohađao u Кriževcima i Rijeci. Magistrirao je na Teološkom fakultetu u Ljubljani. Za sveštenika je zaredjen 29. juna 1973. godine. Ubrzo po preuzimanju nadbiskupske dužnosti postao član Papskog veća za unapredjivanje jedinstva hrišćana.

Treći je za redom Slovenac na čelu beogradske nadbiskupije, posle Franca Perka i Alojzija Turka.

Njegovi doskorašnji saradnici poručili su novom nadbiskupu, prethodno zrenjaninskom biskupu skoro petnaest godina, Ladislavu Nemetu da će javnost na njega „gledati kao na predstavnika cele Katoličke crkve u Srbiji“.

Nemet je prvi beogradski nadbiskup rodjen na teritoriji današnje Srbije, septembra 1956, u Odžacima, po nacionalnosti je Madjar. Doktorirao je na Papskom sveučilištu Gregorijana u Rimu. Pripada monaškom redu Družbe Božije Reči – verbita posvećenom misionarenju, širenju jevandjelja.