Fabrika "Milan Blagojević"/Foto: Nenad KovačevićSuđenje za smrt radnika Milomira Milivojevića (25) i Milojka Ignjatovića (55), nastardalih pre pet godna u vojnoj fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, odloženo je u Osnovnom sudu u Ivanjici.
Glavni pretres je odložen na predlog odbrane oštećenih, koja od suda nije dobila dopunsko izjašnjenje veštaka Miloša Vukadinovića i Julija Cinklera.
Taj podnesak sud je svim učesnicima u postupku uputio 23. decembra ove godine, ali kako ga nisu dobili Borivoje Borović, advokat porodice nastradalog Milomira Milivojevića, kao ni članovi te porodice, sudija je to uvažio i zakazao novi pretres za 6. februar.
Borivoje Borović je kazao za Danas da je naknadno saznao da je taj podnesak sud uputio svim strankama u postupku uoči samog suđenja, 23. decembra, ali da ga on nije dobio.
„Mislim da je u pitanju greška administracije i ne verujem u to da su hteli da me spreče da se pojavim u sudnici, zbog mnogih nedoumica u nalazima dvojice veštaka “, kazao je za Danas Borović.
Ipak, kaže, „siguran je u to da veštaci rade u korist optuženih i lučanske fabrike“.
„Žele da prebace krivicu na pokojne radnike. Pokušavaju da ranije veštačenje prilagode novom veštačenju i time da pomognu okrivljenima“, ocenio je za Danas Borivoje Borović.
On je podsetio na to da je od suda ranije tražio da se u dokazni materijal uvrsti i izveštaj komisije Ministarstva odbrane, tako što će se s njega skinuti oznaka tajnosti, jer u tom dokumentu je navedeno da se u fabrici nisu poštovale sve mere i procedure zaštite i bezbednosti na radu.
„Mi to tvrdimo sve vreme i ukazujemo sudu na to da je nepoštovanje tih propisa dovelo do tragedije. Nakon te tragedije, u fabrici, u kojoj je do sada nastradalo 26 mladih ljudi, sve se promenilo – zamenjena su burad za trasport baruta, nabavljena je nova HTZ oprema, pojačane su protivpožarne procedure i druge mere“, dodao je Borović.
Poručuje da tragedija u lučanskoj fabrici „ne sme da se zaboravi i da moraju da se rasvetle svi njeni detalji“.
„Čovek, koji je sada pokojni, bio je direktor fabrike u to vreme i kriv je za te smrti, jer državnom preduzeću i državi ne može da bude važniji profit od života radnika“, naveo je Borović.
I Milovan Milivojević, otac nastradalog Milomira, kaže za Danas da je „cilj usaglašavanja suprotnih veštačenja da se krivica prebaci na poginule radnike“.
On navodi da je „veštak Miloš Vukadinović naveo da je uzrok paljenja baruta bilo curenje kiseline iz akumulatura na električnim kolicima za trasport buradi i reakcija koja je usledila nakon kontatka bureta sa podlogom, dok drugi veštak Julije Cinkler tvrdi da je uzok požara bio ispuštanje bureta i njegov udar o betonsku podlogu“.
„Njihovo usaglašavanje bi trebalo da bude tako da se okrive radnici da su ispustili bure sa barutom“, kaže Milivojević i dodaje da je „to očekivano, kako bi se zaštitilo rukovodstvo fabrike“.
„U ovoj državi običan čovek ne može ništa, a sve može samo za nekoga. To je svima jasno. Da je sreće, suđenje bi se već završilo. Ovo vodi u beskonačnost, poput slučajeva Topčider, Ćuruvija, Ivanović i drugih, jer iza svega stoji država“, kazao je za Danas otac nastradalog Milomira Milivojevića.
Za smrt dvojice radnika su okrivljeni rukovodioci lučanske vojne fabrike, kojima se sudi od 3. oktobra 2019. godine.
Protiv Radoša Milovanovića (78), direktora fabrike u vreme nesreće, koji je preminuo krajem aprila ove godine, postupak je obustavljen i nastavljen protiv Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva, u kome se dogodila tragedija, i Toma Stojića, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu, koji negiraju krivicu.
Ogorčeni otac
Ne vidim kraja suđenju, koje traje duže od pet godina. Zašto se već jednom ne presudi? Neka ih sud konačno ili oslobodi ili osudi. Ne znam da li ću doživeti presudu. Ako je doživim, koristiću sve pravne mogućnosti, tražiti pomoć od suda u Strazburu, ali to ne mogu jer nema presude“, ogorčen je Milovan Milivojević, otac nastradalog radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
