Boris Hrnjak sa majkom Ružom, foto: J. Patarčić/Danas“U njegovim crtežima jako često se pojavljuje sunce kao izvor života. Prosto ga to nekako inspiriše i maltene, nije baš svaka slika, ali jako puno slika je sa suncem”, kaže Ruža Hrnjak, majka Borisa Hrnjaka iz Subotice, koji već 18 godina izlaže dela stvarana sa puno ljubavi.
Boris Hrnjak (44) je rođen sa Daunovim sindromom i korisnik je Dnevnog boravka za odrasla lica pri Domu za decu ometenu u razvoju “Kolevka”, što ga ni najmanje nije sprečilo da uživa u slikarstvu i iznova se raduje svakom susretu sa platnom, četkicama i bojama.
Naprotiv, danas je umetnik koji može da se pohvali sa čak 15 izložbi koje su njegovih ruku delo.
“Još kao sasvim mali je počeo da crta i kasnije, negde sa 15-16 godina sam ustvari videla da se interesuje za crtanje nešto malo ozbiljnije. Onda sam počela da mu kupujem akrilne boje, kupovala sam, tada još nije bilo platno, nego papir za crtanje i počeo je da crta. Ja sam to uramljivala, ali nisam nikada mislila o tome da će on jednog dana da ima izložbe i da to izlaže”, priča Borisova majka, Ruža.
A ta ideja došla je od njegovih vaspitačica iz Dnevnog boravka koje su, primetivši Borisov dar, odlučile da ga podele i sa širom publikom.
“On ima božanstvene slike i rodila se ideja da te slike ne treba da budu samo kod kuće, da to treba svi da vide. I tako, pre 18 godina, organizovali smo prvu njegovu izložbu”, priseća se Livija Jenei, vaspitačica iz Dnevnog boravka za odrasla lica.
Od tada, izložbe su se ređale same, najpre zajedničke sa drugim korisnicima Dnevnog boravka ili sa korisnicima Gerontološkog centra u Subotici, a potom i one samostalne.
Pre osam godina pridružio mu se i Peter Feher, korisnik Dnevnog boravka koji takođe slika, a sa kojim je sinoć upriličio zajedničku izložbu u Vestibilu Gradske kuće povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
“Stvarno sam jako srećna i ovo je jedna takva prilika gde možemo da prikažemo svu onu lepotu i ljubav što naši korisnici imaju u sebi. Koristeći delove umetnosti, mogu da pokažu svima u našem gradu”, ističe Livija Jenei.
Boris nije izlagao samo u svom rodnom gradu, već i u susednoj Mađarskoj, gde je 2019. godine otvorena njegova izložba u Srpskom kulturnom centru u Morahalomu.
Nakon toga je usledila pauza zbog pandemije korona virusa, ali Boris nije prestao da slika.
“Pošto tri godine nije izlagao, primetila sam toliko uzbuđenje, on je već nekoliko dana toliko uzbuđen i svaki dan je pričao o tome da će da ima izložbu. Radovao se baš”, iskreno će Ruža Hrnjak.
“Ove slike su akril na platnu, a sad počinje neku novu tehniku, tu ‘pouring’ tehniku, koja je meni jako teška, ali je počeo. Ima svega, ali njemu je sunce uvek neka tema za crtanje. Tople su boje i valjda mu to nekako odgovara”, dodaje Borisova majka.
Iako većinom apstraktne, Borisove slike kriju i nešto vrlo konkretno – njegovu istrajnost, želju i potrebu da sa svetom podeli ono što zamisli.
“Mnogo sam ponosna i srećna iz razloga što je izašao iz neke anonimnosti. Ljudi ga prepoznaju i na ulici. Jednom prilikom smo bili u Segedinu u Mađarskoj i, verovali ili ne, čovek ga je prepoznao i baš mi je bilo prijatno da vidim da ga je neko prepoznao, a da ne kažem ovde po Subotici. Prosto, prija i meni, a verovatno i njemu”, poručuje Ruža Hrnjak.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
