"Nepodobni" mediji i tužiteljka Stanojković

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Relativizovanje zločina srpske šovinističke desnice koje je ova počinila u svim jugoslovenskim ratovima od 1941. do danas je pokušaj samoabolicije. Da se razumemo, istom postupku nemoralne samoabolicije pribegavaju sve šovinističke desnice sa područja Jugoslavije (ali i diljem sveta). Da bi se oprale prljave ruke potrebna je saglasnost većine stanovništva. Zato i traje besomučna propaganda kojom se sopstveni zločini pripisuju antifašistima i naročito antifašističkoj levici. A oni zločini koji se ne mogu na ovaj način falsifikovati, pripisuju se šovinističkoj desnici sa drugim etničkim predznakom ("četnici su borci za slobodu a ustaše zlikovci" i vice verza). ali ima i onih zločina koji se ne mogu pripisati "drugome". E. njih treba zabašuriti, umanjiti, prikriti i, u konačnom, prikazati ih kao nepostojeće. Ovako se postiže i to da se većina stanovništva ne oseća odgovornim za tragične posledice sopstvenih izbora i političko-ideoloških odluka. Onaj ko ne pristaje na ovo ogromno fasifikovanje stvarnosti biće proglašen izdajnikom, a može ga i mrak progutati. Tragično je to što je proces preparinajnja javne svesti skoro završen. To je proces pretvaranja većine pripadnika nacije u saučesnike. Na kraju tog procesa kriminalnoj nomenklaturi javnost neće postavljati teška pitanja o istini. Na kraju tog procesa, uz saučesništvo većine stanovništva, uzurpatorska vlast koja, je samo zakorovljeni produžetak one iste zločinačke vlasti iz dvedesetih minulog veka, sebi obezbeđuje dugovečnost. Dugovečnost vladanja u luksuzu privilegija. Eto, to je mandat i zadatak tužiteljke za ratne zločine. Ima nas koji to znamo. Zna i ona da mi to znamo. I?