Foto: Tomas Van RuiTomas Van Rui rodom iz Antverpena otisnuo se u veliku avanturu februara ove godine. Na putu ka dalekom Pekingu na kratko se zaustavio i u Srbiji, a jedna od stanica u našoj zemlji, igrom slučaja, bilo je i selo Vražogrnac, gde smo se i susreli sa njim.
U Vražogrncu je na kratko boravio kod svog domaćina Nikole, sa kojim se igrom slučaja susreo na putu. Iako ovo nije njegovo prvo putovanje Evropom na biciklu, jeste prvo putovanje na koje se otisnuo sam. Kaže da ovo ima i svoje prednosti, ali i svoje mane.
„Ovo je za mene novo iskustvo. Nije strašno biti sam. Iskreno govoreći, ovo nije putovanje iza koga se krije neki veliki cilj – ovo je san o kome već duże sanjam”, ističe on za Danas.
Prema njegovim rečima ideja o putovanju je nastala kroz razgovor sa prijateljem u baru, kada su odlučili da zajedno krenu u Kinu na biciklima.
“Dogovor je pao, otvoriil smo štedne računa, utvrdili smo datume. Međutim, deset godina kasnije puno toga se promenilo. Moj najbolji prijatelj i dalje je moj najbolji prijatelj, ali on sada živi u Jordanu, ima dvoje dece čiji sam kum i ne może tek tako da se otisne u ovakvu avanturu. Sasvim sigurno će mi se pridružiti na jednom delu puta. Kada putuješ sam sve je intenzivinije, dobre stvari, ali i loše”, kaže Tomas Van Rui.
Predeli ostavljaju utisak, kao i – psi lutalice
Brdoviti predeli istočne Srbije ostavili su utisak na njega, kaže da ga je pogled na planinske vrhove, doline i prirodu ostavio bez reči. Ali i susrete sa psima lutalicama, koje izdvaja kao jedan od problema.
„Kada nakon jednočasovne vožnje dođeš do kraja uspona, do vrha brda i pogledaš ka predelima oko sebe, ka planinima, to je tako intenzivan osećaj. Negativna strana je što kada se suočiš sa problemima – moraš sam da ih rešiš. Primera radi, ono sa čim sam se susreo u Srbiji su psi lutalice. U početku je bilo strašno kada se susretnem sa njima i kada u grupi krenu ka meni, sada sam već naučio kako da se opustim i da ih ignorišem”, objašnjava sagovornik Danasa.
Gostoprimstvo i ljubaznost izdvaja kao dve svetle tačke svog putovanja kroz Srbiju. Zahvaljujući divnim ljudima koje je upoznao na svom putovanju uživao je u boravku u Srbiji.
„Juče nisam bio siguran gde ću prespavati. Ali, ljudi su uvek ljubazni prema meni i uvek mi nude i prenočište i hranu, razgovaraju sa mnom, i to je jedna od prednosti kada putuješ sam – dolaziš u neposredan kontakt sa ljudima. Naučio sam pomalo srpskog i mogu da pojasnim ko sam i odakle dolazim”, dodaje Tomas Van Rui.
Put od Belgije vodio ga je preko Holandije, Nemačke, Austrije i Mađarske do Srbije. Put ga dalje vodi ka Bugarskoj. Sedam dana nakon što je krenuo na put iz Belgije, povredio je koleno u Nemačkoj. Lekar mu je preporučio da desetak dana odmara nogu, što ga je navelo da promeni svoje planove. S obzirom da se tada nalazio na Rajni, potražio je brod kojim bi mogao da nastavi putovanje Dunavom do Budimpešte. Jedan kapetan iz Nemačke ga je primio kao putnika i tako nastavio svoje putovanje.
Novi Sad, kapetanov omiljeni grad na Dunavu
„Putujući Srbijom posetio sam Novi Sad i Beograd. U Beogradu sam već boravio ranije, pa sam samo kratko navratio do jedne sjajne ćevabdžinice. Novi Sad mi se jako dopao. Odluku da posetim Novi Sad doneo sam u Lincu, nakon razgovora sa kapetanom iz Ukrajine koji je kazao da je od svih gradova na Dunavu upravo Novi Sad njegov omiljeni grad. U Novom Sadu moj domaćin je bio Nikola, koji me je lepo prmio i smestio”, ističe on.
Tomas Van Rui doživeo je Srbiju kao zemlju suprotnosti – zbog ravnica na severu i planina na istoku, zemlju raznolikosti – zbog jezika i govora kojim se služe stanovnici Srbije, ali i kao zemlju sjajne hrane, staloženih ljudi, koji su veoma prijateljski raspoloženi. Ono što mu se posebo dopalo jeste činjenica da u gotovo svakom mestu, čak i malim mestima, ima pekara – što je za nekoga ko putuje biciklom veoma važno.
„Danas nastavljam put i krećem ka Bugarskoj. Ne znam još uvek koliko daleko ću danas odmaći, ali idem ka Sofiji, i odatle dalje ka Turskoj. Tu ću se kratko zadržati. Planiram da moje putovanje traje ukupno 8 meseci. Krenuo sam 26. februara iz Antverpena i planiram da u Kinu stignem u novembru.“ – zaključio je Tomas Van Ruiz a Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
