Kada je pre godinu dana sa svoje 33 godine veb dizajner sa Turetovim sindromom Nenad Petrović krenuo sa prekvalifikacijom u IT profesiju, nije imao posla ni novca, ali mu, kako sam kaže, vreme i volja nisu nedostajali.
– Pošto sam član Foruma mladih sa invaliditetom, oni su predložili radionicu o programiranju. Ja tada nisam imao nikakve veze sa programiranjem, niti sa veb dizajnom. Kada sam video neke svoje drugare kako su se prekvalifikovali, odlučio sam i ja da probam – kaže za Danas Nenad Petrović, sada veb dizajner.
On je jedan od retkih koji su krenuli od nule. Nakon završene Više tehničke škole u Mladenovcu odlučio se na ovaj poduhvat u Centru za IT edukaciju, iako mu u startu nije izgledao nimalo lak.
– U početku sam se kolebao, jer sam odskakao od drugih koji su imali znanje. Pitao sam se kako ću ja pored ovih koji uče i znaju nešto? Mučio sam se, ali sam imao volju i nisam hteo da odustanem – objašnjava Petrović.
Tokom jednogodišnjih predavanja naučio je dovoljno da bi mogao da se zaposli.
– Radim u jednoj turističkoj agenciji na održavanju sajta, tu je potrebno znanje koda i veb dizajniranje. Kroz rad sam unapredio svoje znanje da mogu brže i kvalitetnije da obavljam posao, bez napetosti i strepnje – priča Petrović.
Pre ovog zaposlenja radio je u firmi na kreiranju baza podataka, izdao je i zbirku pesama „Pčelarenje u tihom predelu“ i bavio se pčelarstvom.
Udruženje Centar za IT edukaciju je neprofitno udruženje građana, osnovano 2013. godine, i bavi se promocijom informacionih tehnologija u cilju informatičkog opismenjavanja ljudi. NJegov osnivač je programer Svetislav Simić.
– Bio sam profesor u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu. Jedan naš učenik je imao nezgodu sa traktorom i želeli smo da mu pomognemo tako što bismo mu kupili laptop, a ja bih ga naučio programiranje. Došli smo do Ministarstva omladine i sporta, ali su nam oni rekli da ne mogu da pomognu pojedincima, već treba da osnujemo udruženje – objašnjava Simić kako je nastao Centar za IT edukaciju sa ciljem pomaganja ljudima sa hendikepom da postanu programeri.
Naš sagovornik kaže da kad osoba sa hendikepom sedne za računar i kada mu se obezbede potrebni uslovi za rad, nema nikakav hendikep.
– Započeli smo saradnju sa Udruženjem studenata sa hendikepom i pokrenuli projekat 2014. godine, uz pomoć NIS-a. Imali smo 12 polaznika, od kojih se osam zaposlilo. A da bi se naučilo potrebno je vreme. Nekome treba manje, nekome više. Glavni faktor je motiv, predznanje nije toliko bitno – navodi Simić.
Udruženje CITE sada nastoji da sa organizacijom IAAN konkuriše za IPA projekat, kako bi dobili priliku da radno osposobe 200 ljudi.
– Planiramo da programom obuhvatimo decu koja su počinila krivično delo, ljude sa margine, osobe sa hendikepom, žene žrtve nasilja. Neko ko samo zna da upali računar će proći kurs osnovne kompjuterske pismenosti, potom Java script, Pajton, zatim počinje da piše kod za Selenijum, a to je testiranje programa. Nigde u školama i fakultetima se ne uči testiranje koda. A to je jako važno. Na svakom projektu treba barem jedan tester. A zamislite Srbiju koja ima izvoz koda veći od izvoza maline – objašnjava Simić kolika je potražnja za automatskim testerima.
Prema njegovim rečima, planirano je da 50 polaznika bude obučavano za testera programa, a ostatak da pohađa kurseve kompjuterske pismenosti i da nauče Word, Eksel, PowerPoint. Simić smatra da će od 50 ljudi, 30 odmah dobiti posao.
– Od tog momka koji ima 19-20 godina, koji je činio krivično delo, ti mu daješ mogućnost. Oni koji završe kurs Centra za IT edukaciju neće biti iza onih koji završe fakultete. Lepo je kada neko završi fakultet, jer može da sedi osam sati, ima radne navike, uči i radi dok drugi idu napolje. Ipak, ne može svako da studira, jer možda potiče iz porodice u kojoj ne postoje uslovi za to – kaže Simić, dodajući da su programerske firme u Srbiji mesta gde radi fin svet i u kojima ljudi žive od svog rada.
Još uvek malo devojčica na IT smerovima
U Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, gde je programer Svetislav Simić radio, napravio je dva smera – IT i administrator računarskih mreža. Skupio je tim profesora iz biologije, fizike, matematike i zajedno sa njima osmislio svaki čas.
– U odeljenju od 30 đaka otprilike su dve devojčice. To se polako menja, pa sada na IT smeru ima sedam devojčica od 22 učenika – ističe Simić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
