U oružanom sukobu u Horgošu učestvovali kriminalci, a ne migranti: Zašto je krijumčarenje ljudi nerešiv problem? 1Arhiva Foto: MUP Srbije

Odgovor države na medijske napise da su se u Horgošu, nadomak granice sa Mađarskom, sukobile dve grupe migranata koristeći automatsko oružje, bio je odlučan koliko i neselektivan.

Udarne grupe policije, saopštio je MUP, uhapsile su više osoba koje se dovode u vezu sa pucnjavom, ali i sa krijumčarenjem migranata. Paralelno sa tim, više od 600 migranata iz regiona Horgoša i Subotice, prebačeni su u prihvatne centre u drugim krajevima zemlje.

Prve informacije o sukobu preneo je lokalni portal Szabad Magiar Szo tvrdeći da su centrom Horgoša u četvrtak uveče odjekivali kratki rafali karakteristični za automatsko oružje. Potom su na društvenim mrežama objavljeni snimci u kojem se grupa od petnaestak ljudi vidi kako trči naseljem, a neki od njih nose puške koje liče na kalašnjikove.

Još uvek je nepoznato da li je u sukobu bilo žrtava, a jedina pouzdana informacija je ona Ministarstva unutrašnjih poslova koji su naveli da je pronađen mladić sa dve prostrelne rane.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ističe da je ključna poruka da u okršaju nisu učestvovale dve grupe migranata, već dve kriminalne grupe krijumčara.

– Ne radi se ovde o migrantima ubicama ili teroristima. Ovo je bio sukob ljudi koji su umreženi u kriminalne grupe koje se bavi krijumčarenjem ljudi, a koje se ne sastoje isključivo od migranata, kaže Đurović.

Lice mesta je u tokom dana obišao novopostavljeni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić koji je izjavio da će bezbednost svakog građanina Republike Srbije i njihova imovina biti zaštićeni.

„U razgovoru sa predsednikom Republike jasno smo definisali ciljeve: da svaki građanin Republike Srbije mora da ima zagarantovanu bezbednost i da njihova imovina mora biti zaštićena od svih vidova kriminala, pa i od migranata koji su zloupotrebili naše gostoprimstvo“, rekao je ministar Gašić.

Pucanje u centru Horgoša drugi je oružani sukob koji se u kratkom vremenskom razmaku dogodio u regionu. U julu je jedna osoba poginula, a više povređeno u incidentu na periferiji Subotice koji je takođe uključivao krijumčare i vatreno oružje.

Radoš Đurović ističe da će svaka borba protiv krijumčara biti bezuspešna dok god se ignoriše strukturni problem.

– Centralni problem je ograda na granici sa Mađarskom i način na koji mađarska policija postupa prema migrantima. Ako se to ukrsti sa nedostatkom kapaciteta za smeštaj, migranti se nalaze u situaciji da za sve životne potrebe moraju da se obraćaju krijumčarima. Koncept ograde jača ulogu krijumčara i mi smo tu nemoćni. Krijumčari se hrane barijerama i nasilnim ponašanjem mađarskih vlasti, navodi Đurović.

Incidenti ove vrste dodatno urušavaju već poprillično narušen stav javnog mnjenja u Srbiji o migrantima. Brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je stav prema migrantima sve lošiji. Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava iz prošle godine pokazuje da većina građana (56 odsto) smatra da izbeglice iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike koje su ostale da žive u Srbiji ne bi trebalo da dobiju državljanstvo.

Tamara Vlaškalin iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS navodi da je potrebno osigurati da incidenti poput ovog u Horgošu ne dovode do raspirivanja ksenofobije, niti da pothranjuju duboko ukorenjene predrasude prema izbeglicama.

– Očekujemo da policija zaštiti sve građane, uključujući i izbeglice koje borave u Srbiji. Takođe očekujemo i odgovore na pitanja o kakvom se obračunu radi, ko je u njemu učestvovao i na koji način krijumčari dolaze do oružja. Zapaljiva retorika političara i paušalne ocene ovog incidenta nisu dobre i mogu da proizvedu još veći strah kod lokalnog stanovništva, navodi Vlaškalin.

Radoš Đurović takođe napominje da ova tema može da se eksploatiše u negativnom smislu, dodajući da je nužno objasniti građanima ko je učestvovao u sukobu.

– Ovakvi sukobi neminovno podižu strah i tenzije i stalno prisustvo policije je neophodno kako bi se građani osećali bezbednim. Takođe, potrebno je povećati smeštajne kapacitete. Ne možete imati između 200 i 250 mesta duž cele granice sa Mađarskom. Na taj način se gubi kontrola nad situacijom, zaključuje Đurović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.