Za pet godina u saobraćajnim nezgodama u Srbiji stradalo 2.867 osoba 1Foto: Pixabay/fsHH

U proteklih pet godina u saobraćajnim nezgodama u smrtno je stradalo 2.867 osoba, dok je 102.618 povređeno (16.984 teže, 85.634 lakše), navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, koji podsećaju a podatke Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije,

Kako piše, najveći broj poginulih bili su vozači i putnici u putničkim vozilima – 1.305, odnosno 46 odsto od ukupnog broja poginulih, slede pešaci – 720, odnosno jedna četvrtina poginulih, zatim biciklisti i motorizovani dvotočkaši kojih je bilo 277, odnosno 244, što čini 10 odsto, odnosno devet odsto poginulih.

U Beogradu je u navedenom periodu poginulo 496 lica, dok je 3.923 bilo teže, a 30.552 lakše povređeno.

Najnoviji u nizu izveštaja SZO o Globalnom stanju bezbednosti na putevima ukazuje na to da saobraćajne nezgode godišnje odnesu živote preko 1,35 miliona ljudi.

Više od jedne četvrtine ovih smrtnih slučajeva čine pešaci i biciklisti. Povrede u drumskom saobraćaju predstavljaju vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta od pet do 29 godina.

Na svake 24 sekunde jedna osoba izgubi život u saobraćajnim nezgodama na putevima i neko ostane bez oca, majke, sestre, brata, deteta…

U avgustu 2020. novom rezolucijom Generalne skupštine UN-a proglašena je Druga decenija akcije za bezbednost na putevima 2021-2030, sa ambicioznim ciljem da se spreči najmanje 50 odsto smrtnih slučajeva i povreda u drumskom saobraćaju.

Pored toga, rezolucija podržava Stokholmsku deklaraciju, usvojenu tokom Treće globalne ministarske konferencije o bezbednosti na putevima u februaru 2020. Ona ohrabruje vlade da sprovedu aktivnosti u znak podrške postizanju 12 globalnih ciljeva performansi bezbednosti na putevima i zalaže se za politike koje promovišu hodanje, vožnju biciklom i ekološki prihvatljive načine kretanja.

Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda posvećen je sećanju na milione onih koji su izgubili život ili bili povređeni u saobraćajnim nezgodama na putevima širom sveta, njihovim porodicama, kao i odavanju počasti svim pripadnicima hitnih službi  i drugim profesionalcima koji se svakoga dana susreću i predano bore sa posledicama saobraćajnog traumatizma.

Ovaj dan je veoma značajan i za donosioce odluka i sve one čiji rad uključuje sprečavanje nastanka ili odgovor na posledice saobraćajnih nezgoda, budući da pruža priliku da se pokaže ogroman obim i uticaj smrtnih ishoda i povreda na putevima, kako na pojedinca i njegovu porodicu, tako i na društvo u celini, i poziva na hitno preduzimanje zajedničkih akcija kako bi se okončao gubitak ljudskih života koji je ogroman a može se sprečiti.

Ove godine Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda zvanično se obeležava  u nedelju, 15. novembra, pod sloganom „Seti se. Podrži. URADI“

Od 1995. godine organizacije žrtava saobraćaja na putevima pod okriljem Evropske federacije žrtava drumskog saobraćaja (FEVR) zajedno su obeležavale ovaj dan – prvo kao Evropski dan sećanja, ali uskoro i Svetski dan, kada su se pridružile nevladine organizacije iz Afrike, Južne Amerike i Azije.

Deset godina kasnije – 26. oktobra 2005., uz pomoć snažne podrške Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i zemalja članica UN Kolaboracije za bezbednost na putevima, Generalna skupština UN usvojila je Svetski dan kao „odgovarajuće priznanje žrtvama saobraćajnih nezgoda i njihovim porodicama“.

Danas se Svetski dan obeležava na svim kontinentima – ne samo od strane nevladinih organizacija koje se zalažu za bezbednost na putevima i žrtava saobraćajnih nezgoda, već i od vlada i svih povezanih i relevantnih zainteresovanih strana.

Zašto postoji potreba za danom sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda?

Smrtni ishodi i povrede na putevima su iznenadni, nasilni, traumatski događaji, čiji je uticaj dugotrajan, a često i trajan.

Svake godine milioni novih slučajeva povređenih ljudi iz svih krajeva sveta dodaju se nebrojenim milionima koji su već pretrpeli povrede u saobraćajnim nezgodama Veliki broj žrtava su mladi ljudi, a mnoge saobraćajne nezgode su mogle biti sprečene.

Regioni sa najvišom stopom smrtnosti

U 2018. godini u EU je zabeleženo 23.418 smrtnih slučajeva na putevima i 1,23 miliona povreda na putevima, pokazuju podaci Eurostata.

U 2018. godini u proseku je bilo 52 smrtna slučaja na milion stanovnika širom EU.

Na regionalnom nivou, najviše stope zabeležene su u Notio Aigaio u Grčkoj (161 smrtni slučaj na putu na milion stanovnika), Alentejo u Portugalu (142), Mazoviecki region u Poljskoj (127) i Prov. Luksemburg u Belgiji (123).

Između 2008. i 2018. godine, stopa incidencije smrtnih slučajeva na putevima pala je u preko 90 odsto regiona za koje postoje podaci. Najbrži pad zabeležen je u Tesaliji u Grčkoj (-74 odsto), Auvergneu u Francuskoj (-68 odsto) i La Rioji u Španiji (-66 odsto).

Suprotno tome, bilo je 12 regiona EU u kojima je stopa smrtnih slučajeva na putevima porasla između 2008. i 2018. Povećanje je bilo posebno snažno u regionima na oba kraja Italije: Ligurija na severu (+ 45 odsto) i Bazilikata na jugu (+ 32 odsto).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.