Foto: Grad KragujevacNit’ kraće sednice, nit’ više nerviranja za nas koji pratimo dešavanja. Ako je najveći problem jedna slika koja stoji tu decenijama samo pokrivena zavesom onda možda i nemamo toliko problema u gradu i Srbiji, komentar je Borisa Hermana, građanskog aktiviste na dešavanja u Sali Skupštine grada kada je pre zasedanja u sredu, 18. marta gradske odbornike dočekala slika sa partizanskom tematikom Đorđa Andrejevića Kuna prekrivena zavesom od dolaska na vlast Koalicije „Zajedno” 1996. godine.
Ko i zašto je Kunovu sliku u skupštinskoj Sali nanovo „otkrio”, da li je to komunistički revizionizam i vraćanje na ideološke podele ili tihi obračun među koalicionim partnerima vlasti, potpuno je u drugi potisnulo jedinu tačku, po hitnom postupku zazvane sednice Skupštine grada na kojoj je obavljena smena dotadašnje direktorke Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu i postavljena druga.
Prvi je reagovao Milan Tanović predsednik Saveza Monarhista Kragujevac koji je predsednika Skupštine grada Ivicu Momčilovića iz SPS-a „prozvao” da je „svesno uklonio zavesu iza govornice i time pokušao da nametne jednostranu i ideološki obojenu interpretaciju istorije, kroz isticanje slike koja veliča partizanski pokret”.
– Takav postupak predstavlja zloupotrebu institucije i direktno ponižavanje svih građana koji su potomci stradalih od komunističke ruke nakon oslobođenja grada 1944. godine, kada su komunisti masovno streljali političke protivnike a najviše u u Kapislani. Ovakav potez smatramo kao provokaciju upućenu svim monarhistima, ravnogorcima kao i ruganje svim žrtvama komunizma”, odmah potom oglasio se Tanović u javnosti i medijima.
Po njegovim rečima, nakon sednice dobili su i informacije da je ovaj potez Momčilovića poruka SNS-u zbog navodnog međusobnog sukoba. Toj tezi, ne samo po Taoviću, ide u prilog i izlazak za govornicu šefa odborničke grupe SNS-a Aleksandra Lazovića, gde je on takođe kritikovao ovaj gest.
– Zahtevamo hitno rešavanje problema, vraćanjem zavese ili uklanjanjem slike iz Skupštine. Neka se premesti na drugo mesto, ne želimo njeno uništenje, ali joj mesto nije u Skupštini koja predstavlja sve građane Kragujevca, zaključio je Tanović u svom medijskom obraćanju.
Nije joj mesto u skupštinskoj sali
Odborničkom kritikovanju otkrivanja Kunove slike sa temom partizanskog predaha (ulje na platnu velikog formata koja je u salu postavljena još 1958. godine) priključio se i odbornik Veroljub Stevanović (ZZŠ) za čijeg je prvog mandata gradonačelnika, posle pobede Koalicije „Zajedno” slika prekrivena pre tri decenije.
U prvi mah pojedini mediji su pogešno preneli da je slika „sakrivena” za vreme aktuelne „naprednjačke vlasti”, jer ih je ovaj gest podsetio na skidanje table sa natpisom da je Koalicija „Zajedno” pobedila u Kragujevcu posle pola veka komunističke vladavine (o čemu je Danas pre tri godine pisao) u vreme gradonačelnika Radomira Nikolića.
– Zavesa je stavljena kad je došla Koalicija „Zajedno”, podseća za Danas i Veroljub Stevanović, dodajući da je bilo skupo da se ona negde izmesti.
Prema njegovim rečima, posle 50 godina došla je neka demokratska vlast, a ta slika mnogo toga predstavlja što trenutno nije bilo u onom parlamentu. To više nije bila partizanska, već sad višestranačka skupština. Mi nismo sklanjali kako su to radili komunisti spomenik kraju Aleksandru, ili krunu sa spomenika u parku. Nije nam palo na pamet da sklonimo štafetu, onako ružnu koja i danas stoji u centru, kao simbol tog nekog vremena. Ali, međutim, sala skupštine ne treba da bude sa onakvom slikom koja predstavlja nešto drugo i to je bilo naše razmišljanje. A mislili smo da će, verovatno, kad se renovira Skupština, to je i u ovogodišnjem budžetu renoviranje da se ta slika skloni u neki muzej, kaže on.
A, to što je ona sada „osvanula” može da se tumači na više načina.
– Prvi, ideološki. Dokle da se delimo i zabadamo prstu oko jedni drugim. Samo da podsetim da je 45. više Kregujevčana ubijeno od strane komunista nego 41. od Nemaca. I, zbog toga ta slika ne treba stoji tu, jer simboliše, po meni, nešto protiv čega je mnogo ljudi bilo u ondašnjm pa i sadašnjm gradskom parlamentu. Sa druge strane, nešto tu meni „smrdi”. Ja sam pitao predsednika skupštine, Momčilovića: „Dobro, zašto baš sad, posle 30 godina?” i to tri puta i on je izbegao odgovor na to pitanje, navodi Stevanović.
On sumnja da je „proradio neki komunistički crv” već pre sukob između koalicionih partnera u vlasti.
– Čuje se priča da se prostorije SPS koje oni imaju u Domu samoupravljača i koliko znam neke od njih izdaju, „stavljaju” na dnevni red od strane SNS-a. Lokalna vlast želi da ih vrati gradu, što po meni ima logike. I, to sve kad saberete, možete gledati i taj deo uz ideološki, zaključuje ovaj naš sagvornik, takođe ističući činjenicu da je šef odborničke grupe SNS-a u gradskom parlamentu Aleksandar Lazović takođe bio protiv toga.
I, zaista Lazović je povodom skidanja zavese sa Kunove slike na skupštini izneo, kako je naveo, lični stav iz poštovanja prema svojim precima koji su stradali u „komunističkom teroru po završetku rata kod Gromovića ulaza”. On je tada kazao da se ne oseća lagodno pod tom slikom na kojoj su petokrake. U izjavi agenciji Beta on je ocenio da predsednik Skupštine grada ima legitimno pravo da donese odluku o prostoru gde se održava zasedanje i da legitimitet nije sporan. Ali je, s druge strane, izrazio je bojazan da otkrivanje Kunove slike „može da produbi neke odnose u stradalnom gradu Kragujevcu”.
– Motivi na slici, bojim se da mogu da budu naznaka da će neko loše protumačiti, kazao je Lazović a prenela Agencija Beta.
Jeste joj mesto u skupštinskoj sali
Predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović za Danas glasine o sukobu u vladajućoj koaliciji ne želi ni da komentariše a njegovo pitanje ostaje isto kao i za vreme zasedanja: „Zašto je opšte ta slika prekrivena i zbog čga je u tako bila do sada?”, dodajući da to pita kao predsednik skupštine i kao predstavnik ovog grada, a, ne kao član bilo koje partije. On podseća da se u udžbenicima nalazi samo ono što je naučni konsenzus, činjnice a ne bilo čija politička uverenja – partizani su oslobodili Beograd, Kragujevac i Srbiju.
– Istorija kao nauka nema dilemu o narodnoslobdilačkom pokretu, koji je na kraju priznao i kralj Petar i pozvao sve otadžbinske snage da mu se priključe. Druga stvar, pa zar o oslobodiocima naroda nije mesto na pijedestalu. Treba da budu vidno istaknuti i budu poštovani. Na kraju, tu sliku nismo postavili mi SPS, nisam je postavio ja. Samo podsećam da je tu i da se vredni artefekti istorije i kulture ne mogu niti obrisati, niti ignorisati, ništa drugo. Nisam ja ni taj koju je prekrio iz ideoloških razloga. Pa mnoge stvari bi mi sad trebali da prekrijemo, da uništimo iz tog perioda, pa hajdemo da raskopamo Ulicu Save Kovačevića, kaže Momčilović za Danas.
On negira da su socijalisti hteli da naprave provokaciju.
– Nisam ja ritualno spaljivao one zavese, nego sam samo otkrio sliku i ništa drugo. I to je cela priča, ne znam zašto se sad politizuje i zašto i kome to smeta. Mislim i da najvećem delu kragujevačke javnosti to ne smeta i ne predstavlja apsolutno nikakav problem, smatra on.
Takođe, ne postoji nikakav razlog – zbog čega baš sad?
– Takav je moment bio. Pa da je to bila prva stvar koju sam uradio kad sam postao predsednik skupštine i tada otkrio tu sliku, zar to pet, po nekima, ne bi bila provokacija? Šta god da kažem biće pogrešno protumačeno. Ovo nije upereno ni protiv koga, niti se mi kao stranka zalažemo da se bilo kakva druga obeležja, poput monarhističkih ili četničkih, skidaju ili ruše tamo gde postoje njihovi spomenici. Na kraju krajeva, kada već govorimo o tome, a gde su biste narodnih heroja po Kragujevcu? Gde je bista Filipu Kljajiću koja se nalazila u Bresnici? Stoji samo ime. Pa, gde su biste koje su bile u Velikom parku u Aleji nardnih heroja? Ko je njih uklonio?, odgovara kontrapitanjem Momčilović zaključjući da vidi uopšte, čemu cela ova ujdurma.
Delo koje ne treba negirati zbog ideologije
Kunova slika iz 1958. godine, koja se nalazi u Skupstinskoj sali grada Kragujevca, nije u nadležnosti Zavoda za zastitu spomenika kulture Kragujevac, budući da je reč o pokretnom dobru (o pokretnim dobrima staraju se muzeji). Ni sama opštinska zgrada u kojoj se slika nalazi ne predstavlja nepokretno kulturno dobro, niti dobro pod prethodnom zastitom, potvrdio je za danas Nenad Karamijalković, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Istoričarka umetnosti Katarina Babić, direktorka Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu u razgovoru za Danas podseća da je Đorđe Andrejević Kun veliki srpski i jugoslovenski slikar i grafičar, renomirani umetnik, revolucionar, dugogodišnji profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, rektor Univerziteta umetničke akademije…
– Kun je uticao na formiranje mnogih generacija studenata likovne akademije, među kojima je bio i akademik Nikola Koka Janković, čiji legat se danas nalazi u Kragujevcu i radi u okviru našeg muzeja. Sve to sugeriše, da ta slika svakako mora biti sačuvana i zaštićena, da li na postojećem mestu ili nekom drugom, adekvatnom, kaže ona ispred muzeja koji je regionalno nadležna institucija za pokretna kulturna dobra na teritoriji okruga.
Po njenim rečima nacionalna istorija mora da se poštuje, kao i nacionalno-kulturno nasleđe i samim tim očuva naš nacionalni identitet.
– Delo Andrejevića Kuna, koji je ostavio značajan trag u našoj istoriji umetnosti, je izdanak jednog doba i svakako ne treba sada iz nekih ideoloških razloga negirati njegov značaj, smatra ona, navodeći da je pre par godina, za vreme ove, aktuelne vlasti pokrenuta inicijativa za restauraciju te slike. Budući da nisu bila obezbeđena sredstva ona je odložena ali je planirana, kada se steknu uslovi.
Veoma bitno, po njoj, je i to što se Kun bavio heraldikom i simbolima i da je radio i grb ondašnje FNRJ ali i grb grada Beograda, još uvek aktuelan.
Izazivanje starih sukoba ili „rat slikama” vlasti
Za Ivana Dubljanina, odbornika Demokratske stranke, događaj sa poslednje sednice Skupštine grada Kragujevca možda najplastičnije pokazuje koliko građani malo mogu da imaju koristi od ovakve lokalne skupštine.
– Sastaje se retko, bavi se temama koje nemaju nikakav praktični značaj za probleme građana Kragujevca, a i kada se održi onda se često vreme gubi na prepucavanja koja samo guraju građane u apatiju. Naravno da je zavesa skinuta da bi to bila tema a ne recimo zbog čega je grad u ovakvom stanju u kome se sada nalazi. Dok mi na sednici skupštine gledamo „reprizu Bitke na Neretvi”, sa gradskih fasada otpadaju komadi koji samo još pukom srećom nikoga nisu ubili. Rupe na trotoarima mogu ljude da progutaju a mi se bavimo trivijalnim temama u ono malo prilika koje imamo, iskren je Dubljanin koji ne sumnja „da je skidanje zavese sa slike koja glorifikuje totalitarnu vlast, prst u oko svima koji su od te vlasti postradali” ali i da je sadašnja vlast po svemu opasnija za svoje građane čak i od te ali i da nije trenutak da te „aveti prošlosti guramo u prvi plan”, kada imamo stvarnog neprijatelja građanskih i društvenih sloboda danas.
Vlast se neće spasiti izazivanjem starih sukoba i podela, a mi ne smemo na to nasedati, zaključuje Dubljanin.
Da događaji u kragujevačkoj Skupštini i polemika oko Kunove slike nisu samo pitanje kulture ili revizije istorije, već ogledalo aktuelnog političkog obračuna unutar vladajuće koalicije i da je ovo je samo još jedan u nizu napada na identitet socijalista, koji dolazi u trenutku kada SNS širom Srbije ulazi u proces brutalnog oduzimanja stranačkih prostorija SPS-u, smatra i Obrad Turković odbornik SSP-a.
– Nakon što je SPS na lokalnom nivou praktično primoran na zajedničke liste, a potom ponižen dodeljivanjem marginalnih mesta koja ne odgovaraju njihovoj snazi, sada prisustvujemo pokušaju potpunog brisanja njihovih simbola. Uklanjanje ili negodovanje nad motivima NOB-a, koji su deo identitetskog koda SPS-a, jasna je poruka jačeg partnera da za socijaliste više nema mesta ni u prostorijama, ni na listama, a evo sada ni na zidovima institucija, ceni on.
Po Turkovićevim rečima ovaj „rat slikama” i prostorijama je zapravo zakasnela, ali očigledna „osveta” i pokušaj SNS-a da potpuno usisa ili ugasi infrastrukturu SPS-a na lokalu. Socijalisti su dovedeni u položaj da se bore za goli politički opstanak protiv partnera koji ih je prvo naterao u zajednički zagrljaj, a sada pokušava da ih izbaci iz sopstvene kuće, zaključuje Turković.
Što se tiče samih građana Karagujevca oni se na „aferu otkrivanja slike” koja u sali opštine stoji skoro već sedam decenija nisu „primili”. Nisu se, kako vole da bombaše u pojedinim medijima, „usijale društvene mreže” i razvila bilo kakva polemika. Građani su, ne po prvi put, ispali zdravorazumskiji i pragmatičniji od političara.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
