U Skandinaviju je iz kladovskih sela u potrazi za boljim životom otišlo mnogo ljudi. Godine provedene na severu Evrope na neke su više, na neke manje uticale, ali kao da se navike stečene u Evropi zaboravljaju kada se dođe u rodni kraj.
Pa onda u selima u kojima se tokom leta preuređuju, dograđuju ili grade sasvim nove porodične kuće, niču divlje deponije. Jedna takva bila je u selu Ljubičevac, na obali Dunava i graničila se sa domaćinstvom Ljutice Idrizovića. Ovaj pedesetdvogodišnji povratnik iz Danske, o svom je trošku divlju deponiju pretvorio u jedno od najlepših mesta za kupače, sportske ribolovce i nautičare u ovom kraju. Umesto uvale doskora prepune smeća, legla gmizavaca i zaraze, sada je zahvaljujući Idrizoviću niklo malo pristanište za motorne čamce i jahte, izbetonirani su stolovi i klupe, a prostor je oplemenjen sadnicama lipe, oraha, cveća.
– U sređivanje obale Dunava uložio sam 6.000 evra, ali nije mi žao. Sa ove deponije na obodu moga voćnjaka odneto je 38 kamiona đubreta. Šta se sve nije nalazilo na njoj, od ambalaže, rashodovanih frižidera i madraca do šuta i građevinskog materijala koji bacaju naši ljudi iz inostranstva kada preuređuju porodične kuće. Borim se s njima da to ne rade, jer znam da tamo u Skandinaviji imaju sasvim druge navike – govori Ljutica Idrizović koji je svakodnevno na reci baveći se sportskim ribolovom.
Otpad na 320.000 kvadratnih metara
Ljubičevac je jedno od kladovskih sela koje još nema uređenu deponiju, a Ljutica Idrizović sigurno je dobar primer na koji treba ukazati. U dogledno vreme, u opštini Kladovo biće sanirane divlje deponije za šta je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ovoj komuni odobrilo četiri miliona dinara u akciji „Očistimo Srbiju“. Procena je da se na deponijama nalazi oko 15.000 kubika različitog otpada, a 48 evidentiranih deponija zauzima površinu od 320.000 kvadratnih metara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
