foto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆDr Sanela Radisavljević, specijalista Urgentne medicine prijemno-trijažnog bloka ZC Zaječar, kaže za Danas da se kod nas, ali i celom svetu, smanjuje broj obolelih od kovida, što je dobar znak, ali je potrebna opreznost jer smo dosad imali više talasa epidemije, ali i pojavu novih sojeva korona virusa.
Prema njenim rečima, sad lekare zabrinjava „postkovid situacija“, koju oni dele na dva dela, odnosno građane koji nisu redovno odlazili na kontrole i koji su zapostavili godišnje preglede. U drugi deo, kako ona naglašava, spadaju ljude koji su preboleli kovid, ali je on ostavio posledice na njihove organizme i izazvao takozvani „postkovid sindrom“.
– Prvo ćemo o prvom delu „postkovid situacije“. Sada se susrećemo sa novootkrivenim bolestima, koje su se pojavile građanima u peridu dok nisu odlazili kod lekara. To su najčešće dijabetes ili šećerna bolest, ali i maligne bolesti, za koje smo zapazili da su u porastu – kaže naša sagovornica.
Kako ona dodaje, lekare još zabrinjava i postkovid sindrom, koji daje veliki broj simptoma kod starijih i mlađih osoba.
“Postoji ih više od 60. Svi ti ljudi javljaju se zbog bola u grudima, otežanog disanja, zamaranja, bolova u kostima i zglobovima, poremećaja srčanog ritma. I svi su uglavnom preležali kovid”, objašnjava ona.
Kako ona navodi, lekari su primetili da ima se javljaju pacijenti koji imaju teške promenama u srčanom ritmu. Uz to, navodi ona, ljudi dolaze sa miokarditisom ili upalom srca, perikarditisom ili upalom srčane maramice, stanjima koje pre ko0vida nisu imali.
-Takođe, imamo i povećan broj mlađih pacijenata sa akutnim infarktom miokarda posle preležanog kovida, kao i povećanje broja onih sa moždanim udarima. Dešava se da u smeni imamo i po tri takva slučaja. Njihova klinička slika je potpuno specifična, odnosno takva da ne možemo sa sigurnošću odmah da kažemo da li je u pitanju moždani udar ili ne”, ističe dr Sanela Radisavljević.
Prema njenim rečima, pojavljuju se i niz drugih poremećaja. Kod starijih se javlja, objašnjava naša sagovornica, poremećaj pamćenja, a kod onih koji su već imali dijabetes pre koviuda, pogoršanje stanja.
– Oni ne mogu da regulišu nivo šećera u krvi. Javljaju se i pacijenti sa reumatološkim bolestima, sa otocima zglobova i bolovima u kostima. Takođe, povećan je i broj psihijatriskih oboljenja, ali se bojim da će taj broj još da raste. Kovida je, na primer, uticao da se kod pojedinih ljudi javi depresija. Nadam se da će se uskoro napraviti neka studija koja će nam pokazati šta je postkovid sindrom napravio”, objašnjava naša sagovornica.
Ona misli da se za sve zdravstvene radnike epidemija ne završava i da njih tek čeka posao.
– Sada neće biti toliko kovid pacijenata, ali će svakako biti onih sa postkovid sindromom, naročito mladih i onih koji nisu znali da su preležali ovu opaku bolest – kaže dr Sanela Radisavljević i dodaje:
– Važno je reći i to da smo primetili i kod kovid pacijenata, ali i kod onih koji su ga preležali, da se pojavljuju alergijske reakcije. Nisu bili alergični ranije, ali sada jesu. Ova bolest je nepredvidiva. Izaziva poremećaje u čitavom organizmu”, objašnjava ona.
Takođe, ona ističe, da je važno reći da se kod nekih ljudi javlja sindrom hroničnog umora, kada šest meseci od preležane bolesti ljudi osećaju posledice.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
