Radmila Gujaničić/Foto: Nenad Kovačević„Nasilje nad ženama nije se povećalo, već ga žene prijavljuju češće, nego ranije“, kaže za Danas Radmila Gujaničić, koordinatorka Ženskog centra Užice i dobitnica Nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava, koju dodeljuje Viktimološko društvo Srbije.
U obrazloženju se podseća na to da je ona osnivačica Ženskog centra Užice, prve feminističke grupe u zapadnoj Srbiji, koja se dugi niz godina bavi ekonomskim osnaživanjem žena, posebno žena sa sela, kao i zaštitom žena žrtava nasilja u porodici.
„Mi radimo posvećeno i ne razmišljamo o nagradama, ali veoma nam prija saznanje da neko vrednuje naš rad“, kaže naša sagovornica, koja je i ranije nagrađivana za svoj aktivizam.
Feminističkim problemima se bavite skoro 25 godina, od osnvanja Ženskog centra Užice i jesu li se, za to vreme, poboljšali položaj žena i njihova prava?
– Neka prava su se ugrožavala, a neka su se poboljšala. Tokom tranzicije, svi smo podneli veoma veliki teret. Ipak, žene su bile ugroženije od muškaraca, jer su prve ostajale bez posla. Teže od muškaraca su se ponovo zapošljavale, zbog starije životne dobi, gašenja određenih industrijskih grana, brige o porodici i školovanju dece. S druge strane, u društvu su otvorene teme o njihovim ličnim pravima i po tom pitanju stanje je bolje. Ukazuje se na nasilje nad ženama, a veliki pomak je učinjen time što su žene progovorile i o seksualnom zlostavljanju.
Godišnje, oko 1.000 žena iz celog Zlatiborskog okruga koristi uslugu SOS telefona koju besplatno nudi Ženski centar Užice. Na šta ta brojka ukazuje?
– Msilim da se nasilje nad ženama nije povećalo, već se povećao broj njegovog prijavljivanja. Žene su ohrabrene usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i očekuju da institucije efikasno reaguju. Tu uslugu smo pokrenuli 2012. godne i, zahvaljujući velikom trudu i podršci Ženske odborničke mreže, godinu kasnije, i pored raznih opstukcija, dobili smo podršku iz užičkog budžeta. Osim stalne podrške Grada Užica, novac za tu uslugu, na konkursima, dobijamo od opština Čajetina i Arilje.
Sigurna kuća u Užicu je nekada postojala, ali je zatvorena, zbog finansijskih i drugih problema…
– Užicu je potrebna Sigurna kuća. Kada smo počele da zagovaramo uvođenje SOS telefona, pre nego što je ratifikovana Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), zalagale smo se i za otvaranje Sigurne kuće u Užicu. U Zlatiborskom okrugu, samo u Priboju postoji Sigurna kuća i to za smeštaj osam žena. Za smeštaj žena koje nisu iz Priboja, procedura je komplikovana i često stresna.
Kako se nosite sa mučnim iskustvima koje vam poveravaju žene žrtve nasilja?
– Veoma teško, ali smo za to stručno osposobljene. Čule smo užasne sudbine i kada pomislimo da smo čule sve, onda se iznenadimo time šta sve trpe žene i njihova deca. Patrijahalna kultura je vekovima gradila mehanizme za kontrolu onih koji imaju manje društvene moći, a među njima žene su ogromna grupacija. Pored unapređene zakonske regulative, potrebno je još mnogo da se uradi, kako bi se podigla svest o potrebi razgrađivanja tih mehanizama. U tome mogu da na pomognu javnost i mediji. Važno je i to što su žene progovorile o seksulanom zlostavljanju, ali treba da znaju da za to nisu odgovorne one, nego zlostavljači.
Vaše udruženje pruža podršku ženama na selu u njihovom ekonomskom osnaživaju. I, kakav je njihov položaj?
– Nije isti položaj žene koja je neobrazovana i ima više od 70 godina i one od 30 godina koja je školovana. Podržavamo ih da se udruže i organizuju da bi mogle da konkurišu za sredstva za razne programe. Prva takva udruženja su osnovana 2011. godine u užičkim selima Zlakusa i Potpeć, a sada u jugozapadnij Srbiji ima 12 takvih udruženja, možda i više. Pomagali smo ženama da dobiju opremu koja će im olakšalati život na selu i unaprediti poljoprivrednu proizvodnju, ali i da plasiraju prozvode na turističkim i drugim tržištima, kako bi njihova seoska domaćinstva bila održiva.
Kad izostane podrška
„Ženu sa dvoje dece nisu hteli da prime njeni roditelji, iako je trpela nasilje, a mi nismo mogli da joj plaćamo stan. Bila je prinuđena da ostavi decu kod muža nasilnika. Kasnije, u jednoj ustanovi socijalne zaštite je, bez obzira na takvu situaciju, ubeležena kao majka koja je ostavila svoju decu, što je neshatljivo i neprihvatljivo“, ukazuje Gujaničić.
Pozivi muškaraca
„Na SOS telefon javljali su se i muškarci, koje su fizički zlostavljali braća i očevi“, kaže naša sagovornica i dodaje da se takve situacije stručno procenjuju i nakon toga se odlučuje o načinima podrške. S druge strane, bilo je muškaraca koji su koristili pozive za razne provokacije, pa je to prijavljeno policiji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
