foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Kada je pre izbora, tadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obećao da u glavnom gradu neće biti vatrometa i da će novac nephodan za novogodišnju pirotehniku biti doniran udruženjima za zaštitu životinja, najzad se moglo pomisliti da će biti mnogo manje vatrometnog terora.
Činjenice govore suprotno, organizovanog i veoma “bogatog” vatrometa je bilo, doduše ne na skupu u “starom centru” grada, nego na Promenadi kod Beograda na vodi. što nam je Šapić posredno i najavio rečenicom da ne mogu gradske vlasti, da spreče privatne kompanije da to urade.
Dakako, lokalnih vatrometa je bilo tokom novogodišnje noći sijaset, od predgrađa do drugih delova prestonice, a o petardama da ne pričamo.
Šapićeve pred i postnovogodišnje izjave, mogu se protumačiti i mnogo jednostavnije: BNV i promenada su eksteritorijalne jedinice, “ja tu ne mogu ništa”, a zna se ko se stalno penje na kulu, šeta po Promenadi i vozika se okolo-naokolo. Toliko o obećanju bivšeg, a moguće i budućeg gradonačelnika.
U ovoj priči je ostala ispod radara situacija sa prodajom druge pirotehnike i petardi, i sa njihovim korišćenjem. Naravno i upotreba dugih i kratkih cevi koje je ove godine, prema utisku brojnih građana sa društvenih mreža, ipak bila znatno manja nego ranije.
Zapravo, ovde su se i vlast i opozicija kasno setili da se bave vatrometima, a o inicijativama za zabranu ili specijalna ograničenja upotrebe pirotehnike na nivou cele države da ne govorimo.
U većini država sveta su vatrometi dozvoljeni, ali se tačno zna kada i koliko dugo mogu da traju, i ko može da ih organizuje, dok su petarde i sva ostala ekslozivna pirotehnička sredstva u privatnoj režiji strogo zabranjena i papreno kažnjiva.
Nakon svega, Šapićeva, prethodno Vesićeva ili bilo čija priča o bezbednosti u glavnom i ostalim gradovima Srbije zvuči onako kako se i očekivalo, demagoški i licemerno.
Da nije tako, ne bi nam (ne)odlazeći gradonačelnik prodavao priču o tome kako “za razliku od Beograda, u centru Milana nije bilo žena, pa čak ni Italijana, već su uglavnom bili migranti, a slično je bilo u Parizu i Berlinu”.
Valjda je to najbitnija poruka građanima – zastrašivanje migrantima “koji divljaju po evropskim metropolama”, a kod nas takve “opasnosti” nema.
A to što svake godine po nekoliko maloletnika izgubi prste ili strada sa teškim opekotinama, to nema veze.
Za životinje te i niko ne pita – moći će da se leče u novoj ambulanati koju će valjda donirati gradski oci.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
