Ko je Vesna Bjegović Mikanović, “nepodobna” kandidatkinja za dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu?

Ovako, njenu kandidaturu od starta su pratile opstrukcije, od osporavanja da uopšte može da se prijavi na konkurs zbog godina, podnošenja krivične prijave u vezi sa događajima od pre godinu dana, do toga da se njeno ime nije našlo na listi utvrđenih kandidata za dekana Medicinskog, jer, kako je konstatovala Komisija za sprovođenje izbora, Bjegović Mikanović “ne može biti birana”.

Utemeljenje za ovakav stav Komisija je našla u “stručnom mišljenju” sekretara Fakulteta koji je, po svoj prilici, pogrešno protumačio zakon, što je u ovoj fazi postupka diskvalifikovalo profesorku Bjegović Mikanović u nastavku procedure izbora.

Sada ostaje da se vidi hoće li mišljenje krovnog univerzitetskog tela za tumačenje propisa – Odbora za statutarna pitanja, uticati na članove Nastavno naučnog veća Medicinskog fakulteta, kada se 1. juna budu izjašnjavali o konačnom kandidatu za prvog čoveka ove visokoškolske ustanove.

Glavna tačka sporenja je činjenica da Bjegović Mikanović uskoro puni 65 godina i da joj radni odnos prestaje 30. septembra 2026, a prema mišljenju sekretara, ona ne može da bude izabrana, jer novi dekan stupa na dužnost 1. oktobra.

Odbor za statutarna pitanja pak ukazuje da novoizabranom dekanu mandat počinje danom izbora, budući da MF sada ima vršioca dužnosti dekana, te da svako, pa i Bjegović Mikanović, ima pravo da se kandiduje i da bude biran za dekana dokle god je u radnom odnosu.

Autentično tumačenje člana Zakona o visokom obrazovanju, na koje se sekretar poziva, kaže da za dekana ne može da bude izabrano lice koje se već nalazi u produžetku radnog odnosa, ali nije predviđeno ograničenje za profesore koji će u toku mandata ispuniti uslov za odlazak u starosnu penziju.

Da je, kako smo na početku rekli, Bjegović Mikanović podoban kandidat, ne bi bilo smetnje da ona dobije mandat i da joj potom bude produžen radni odnos, te da nesmetano nastavi da vodi Medicinski fakultet.

Uostalom, za to je bila ogromna većina zaposlenih – 23 od 33 katedre MF podržale su kandidaturu ove profesorke.

Govoreći nedavno o svom izbornom programu, ona je rekla da će se, sa timom predloženih prodekana čija je imena u startu istakla, truditi da odluke donose demokratski i transparentno.

“Nećemo dozvoliti da zaposleni osećaju strah – koji možda i nije realan, ali za neke jeste ukoliko ga 100 odsto osećaju – da mogu izgubiti akademska zvanja, da mogu izgubiti radno mesto, ili studenti da mogu biti isključeni sa fakulteta potencijalno zbog različitih postupaka”, rekla je Bjegović Mikanović na nedavnoj konferenciji za novinare, na kojoj je sa grupom svojih kolega ukazala na situaciju u kojoj se već neko vreme nalazi Medicinski fakultet.

Kazala je i da je njen cilj da studenti uvek budu u centru pažnje.

U intervjuu za portal Nova rs. objasnila je šta bi bio njen prvi potez ako bude izabrana.

“Moj prvi korak bio bi razgovor sa studentima, nastavnicima, saradnicima, nenastavnim osobljem i predstavnicima svih relevantnih organa Fakulteta. Potrebno je obnoviti dijalog i jasno staviti do znanja da Fakultet mora biti prostor saradnje i međusobnog uvažavanja, odnosno prostor gde nema mesta strahu, podelama i pritiscima. Kao goruće probleme vidim narušeno poverenje u procedure, polarizaciju među zaposlenima i studentima, sumnje u regularnost pojedinih odluka, ali i osećaj nesigurnosti koji se prelio na svakodnevni rad. U svom izbornom programu sam naglasila da je ponovno uspostavljanje reda neophodan međukorak za dalji razvoj Fakulteta”, istakla je Bjegović Mikanović, napominjući da nijedna odluka na Medicinskom ne sme biti doneta kao rezultat političkih pritisaka ili straha od revanšizma.

Vesna Bjegović Mikanović je rođena 9. juna 1961. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i XII beogradsku gimnaziju završila je sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome i đak generacije. Medicinski fakultet u Beogradu upisala je školske 1980/81. godine i završila 26. juna 1986. sa prosečnom ocenom 9,32.

Redovna je profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član programskog saveta za međunarodnu saradnju.

Danas je članica upravnog odbora APHEA (Agencije za akreditaciju obrazovanja u oblasti javnog zdravlja).

Profesorka Bjegović Mikanović je bila predsednica Udruženja škola javnog zdravlja u evropskom regionu (ASPHER), udruženja sa preko 120 institucionalnih članova, u periodu 2014–2015, član Izvršnog odbora ASPHER-a u periodu 2006–2010, a danas je članica počasnog odbora iste organizacije.

Povodom 50. godišnjice ASPHER-a, 7. maja 2016. godine, Nacionalna škola javnog zdravlja Atina, Grčka, dodelila joj je počasni doktorat za „izuzetna naučna dostignuća i doprinos unapređenju javnog zdravlja“.

Od 2018. godine je gostujući profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Skoplju, Severna Makedonija.

Bila je prodekanka Medicinskog fakulteta za kontinuiranu medicinsku edukaciju u mandatnom periodu 2012–2021.

Od 2009. do 2014. godine obavljala je funkciju predsednice Upravnog odbora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Kao asistentkinja, docentkinja, vanredna i sada, kao redovna profesorka bavila se istraživanjima zdravstvenih sistema u svetu i posebno, istraživanjima teorije i prakse menadžmenta zdravstvenih ustanova i njegovog uticaja na unapređenje efikasnosti rada bolničkih i vanbolničkih institucija, kao i specifičnih pristupa u strateškom menadžmentu, menadžmentu promena i menadžmentu projektnim.

Pored toga, bavi se i naučnim oblastima promocije zdravlja, procene zdravstvenih potreba stanovništva i evaluacije zdravstvenih intervencija zasnovanih na dokazima.

Poslednjih nekoliko godina, pored nastavnih i istraživačkih aktivnosti na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, učestvovala je i u istraživanjima zdravstvene politike i strateškog razvoja zdravstvenih sistema, analizama upravljanja bolnicama i primarnom zdravstvenom zaštitom i procenama kvaliteta zdravstvene zaštite.

Najskorije se fokusirala na analizu institucionalne infrastrukture javnog zdravlja u Evropi, tržišta rada za stručnjake iz javnog zdravlja, kao i na kontinuiranu medicinsku edukaciju.

Publikovala je više od 300 naučnih i stručnih radova, od kojih je u celini objavljeno preko 200 (od čega značajan broj u časopisima sa SCI liste).

Govori engleski jezik.