Albanski i srpski slučaj 1Foto: Medija centar

Nedavni kongres Evropske narodne partije (EPP), koja okuplja partije desnog centra i hrišćansko-demokratske orijentacije do „blage“ desnice“, obeležio je i panel o Zapadnom Balkanu, kao svojevrsni uvod u hrvatsko predsedavanje EU i samit EU – Zapadni Balkan, najavljen za maj 2020.

Usvojena je Rezolucija o snažnoj podršci nastojanjima naših suseda, Albanije i Severne Makedonije, na evropskom putu, dok su gotovo svi govornici snažno kritikovali poteze predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Dok Savez vojvođanskih Mađara, kao spona Srpske napredne stranke i FIDES-a, koji predvodi mađarski premijer Viktor Orban, nije izostao sa kongresa, od vladajućih partija Srbije i Mađarske ni traga ni glasa u Zagrebu. Prema rečima domaćina kongresa Andreja Plenkovića, suspendovani FIDES nije ni bio pozvan na skup, a razloge za izostanak SNS-a i njenog predsednika Aleksandra Vučića ne verujem da je iko od lidera pokušao da razume.

Kongres je najavio „istražni dokument“, kojim bi se konačno rešilo pitanje članstva mađarskog FIDES-a. Zanimljiva je činjenica da sem stožera poljske opozicije – Građanske platforme, druge višegradske zemlje nisu predstavljale značajnije partije. Recimo, Slovačku u EPP zastupa omanja opoziciona i vanparlamentarna SPOLU, iz koje dolazi EP izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik.

Dok su domaći mediji od dešavanja sa kongresa (u negativnom kontekstu) citirali samo realnu ocenu lidera HDZ-a da je Hrvatska za isto vreme „ispregovarala“ sva poglavlja, a Srbija nije stigla ni na pola svog evropskog puta, ono što je malo ko od novinara primetio jeste da je EPP kongres usvojio Rezoluciju o Albaniji, u kojoj vrlo snažnim rečnikom prepoznaje duboku političku krizu.

U tekstu rezolucije više puta se pozivaju vlada i opozicione stranke da se usredsrede na napore kojima bi se kriza prevazišla kroz politički dijalog. Takođe, EPP poziva sve partije na reformu izbornog procesa po preporukama ODHIR-a, što će dovesti do fer izbora. EPP podvlači da je potrebno mnogo više političke volje da se sprovedu preporuke ODHIR, od one koje je dosad pokazala albanska vlada.

Rezolucija prepoznaje aktivnosti koje se tiču kupovine glasova, ali i učešća kriminalnih struktura u izbornom procesu. EPP izražava i ozbiljnu zabrinutost zbog činjenice da se na izborima kandiduju, bivaju izabrane ili postavljene na javne funkcije osobe koje poseduju kriminalne dosijee.

Na kraju, EPP poziva vlast u Albaniji da što pre uspostavi strukture za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da se privedu pravdi sudije i tužioci kojima su u procesu „vetiranja“ (uspešna priča reforme pravosuđa koji je tabu za domaću javnost) otkrivene nedozvoljene radnje.

Zanimljivo je da Rezolucija poziva Ustavni sud Albanije da što pre donese konačnu odluku o legalnosti spornih lokalnih izbora koji su se u toj zemlji održali u junu, a koje je opozicija bojkotovala. To su isti oni izbori koje su provladini mediji u Srbiji proglasili legitimnima, i uzimaju ih za primer neuspelog bojkota. Srećom, SNS kao pridružena članica EPP nema pravo glasa pa ne bi

morali da „dižu ruku“ za Rezoluciju koja gotovo u više od dve trećine članova može u potpunosti biti primenjena na „srpski slučaj“ duboke političke krize koju još niko od evropskih zvaničnika javno nije objavio.

Autor je glavni i odgovorni urednik European Western Balkans

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.