Foto: FoNet/Bozidar Petrovic (arhiva)Državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Mirko Čikiriz ocenio je juče u Nišu da Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropsku uniju, u kojem preovladavaju kritički tonovi za ključne oblasti, konstatuje napredak u oblasti pravosuđa“, ali da u toj oblasti još treba raditi na ostvarenju krajnjih ciljeva, kao što su vladavina prava, vraćanje poverenja građana u pravosuđe i privlačenje stranih investitora.
– U poslednjih nekoliko godina dogodile su se velike promene u pravosuđu, tolike da je nosiocima pravosudnih funkcija bilo teško da se u tome snađu. Efekti tih promena su uglavnom zadovoljavajući, ali moguć je dalji napredak u rešavanju starih predmeta, ravnopravnoj opterećenosti sudova, naplati sudskih taksi… Naš cilj je postojanje efikasnog i odgovornog sudstva. Umesto floskule: „pravda je spora ali dostižna“, treba da važi poruka „spora pravda je nova nepravda“ – rekao je Čikiriz u javnoj raspravi o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine.
Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je dodao da nova Strategija insistira na jačanju nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, ali da pre svega na unapređenju stručnosti, integriteta i efikasnosti. Studija je vodila računa o evropskim standardima, ali je i „prilagođena našim uslovima“, tako da je, recimo, broj sudija po glavi stanovnika u Srbiji veći nego u EU.
– Moguće je da nakon izmena Ustava Srbije, odnosno nakon referendum i usvajanja ustavnih amandmana, dođe do promene Strategije – kazao je Vujić.
Zamenica direktora Pravosudne akademije Majda Kršikapa je precizirala da Strategija insistira na nezavisnosti sudske grane vlasti kroz jasne kriterijume za ulazak sudija u pravosudni sistem, te ustanovljenje nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Udruženja tužilaca Srbije.
Nezavisnost izbora tužilaca i sudija trebalo bi da budu regulisani predstojećom izmenom Ustava.
– Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima ponekad intentivno procenjuje situaciju. Srbiji više nisu potrebne reforme u pravosuđu, ili reizbori sudija koji su bili katastrofalna greška, već dalje „upeglavanje“ pravosudnog sistema i mreže sudova – ocenila je Dragana Lukić, zamenica direktora projekta USAID „Vladavina prava“.
U Ministarstvu pravde očekuju da ova strategija bude usvojena do kraja godine. Nakon javnih rasprava o njenom radnom nacrtu održanim u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, ona će biti organizovana i u Beogradu, 24. juna. Do 15. juna na adresu Ministarstva pravde moguće je upućivati komentare i predloge, koje će razmatrati Radna grupa za izradu Strategije koju je formiralo Ministarstvo.
Javna rasprava na temu „Zašto nam treba promena Ustava“: Amandmani neće dovesti do nezavisnosti pravosuđa
Predloženi ustavni amandmani neće dovesti do nezavisnosti pravosuđa, zbog čega će biti onemogućena i borba protiv visoke korupcije u Srbiji, konstatovano je na javnoj raspravi na temu „Zašto nam treba promena ustava“.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak podsetio je, tom prilikom, da o promeni najvišeg akta nema suštinske javne rasprave kao i da ni Skupština Srbije o predloženim amandmanima ne debatuje još od novembra prošle godine.
[caption id="attachment_396419" align="alignright" width="300"]
Foto: Bojan Cvejić[/caption]
– Ako ovakvi amandmani prođu, Srbija će, kasnije u toku pregovora o pristupanju EU, imati problema da uradi neke stvari koje će morati, a to je borba protiv korupcije, posebno visoke korupcije. Sve to nije moguće bez nezavisnog pravosuđa koje ima instrumente i sposobnost da pokrene postupak visoke korupcije i donese presude, smatra Međak, napominjući da građani nisu ni upoznati sa time da se Ustav menja, te da da će u jednom trenutku, kada se amandmani usvoje, morati o tome da se izjašnjavaju na referendumu.
– Referendum neće biti organizovan samo zbog ustavnih amandmana o pravosuđu, već će ići u paketu sa nekim drugim izmenama, verovatno vezanih za temu Kosova, ukoliko dijalog sa Prištinom bude išao u tom pravcu da Ustav mora da se menja, kazao je Međak. On je ocenio da će „amandmani o pravosuđu verovatno stajati u skupštini sve dok se ne završi dijalog sa Prištinom“. Ključne zamerke na amandmane, prema njegovim rečima, odnose se na to što u dva najviša tela pravosuđa: Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ni sudije ni tužioci neće biti u većini.
Potpredsednik Evropskog pokreta rekao je da se uz predložena rešenja neće postići cilj – nezavisno pravosuđe u Srbiji i upozorio na mogući zastoj u Poglavlju 23 koji može dovesti i do zastoja u svim ostalim poglavljima i zaustavljanja pregovora sa EU. Z. R.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
