Vlade moraju da imaju više sluha za radnike

Oni naglašavaju da je lako odbaciti demonstracije kao irelevantne, što pobuđuje bes među nemoćnima. Činjenica je, dodaju oni, da su ulice Brisela pogrešno mesto za razmatranje odluka koje se tiču budžeta, poslova u javnom sektoru ili starosnog doba za odlazak u penziju. Različiti stavovi među državama takođe komplikuju zadatak da se predstavi uverljiv argument protiv inicijativa vlada za uvođenje strogih mera.

Ekonomski sat se možda vraća nekoliko godina unazad, smatraju analitičari, ali ne dalje od 1991, što se u istočnoj Evropi smatra donjom granicom.

Ipak, Džon Monks, generalni sekretar Evropske konfederacije radničkih sindikata, sigurno je u pravu kada tvrdi da evropske vlade treba da slušaju svoje radnike koliko i tržišta i da se inicijativama za uvođenje strogih mera rizikuje da se osujeti krhki ekonomski oporavak, te da ponovo nastupi recesija i stagnacija, ocenjuju dobri poznavaoci prilika. Stiče se utisak da tako stvari stoje u Španiji gde ekonomisti prognoziraju stopu rasta od 0,5 odsto nakon što je budžetski deficit prepolovljen u protekle dve godine.

Španskim sindikatima ne predstavlja problem to što su održali generalni štrajk, budući da je peti u poslednje četiri decenije, već to što je on usledio tri meseca nakon sprovođenja reformi kojima je trebalo da budu smanjeni troškovi otpuštanja radnika. Oni koji tvrde da su ovi štrajkovi irelevantni moraju da razmisle koja je cena ukoliko se oni ignorišu. EU koja „jurca“ za svojom elitom osuđena je na neki vid populističkih šokova kad god pokušava da reformiše Ustav. Demokratija nije iskustvo koje se doživljava jednom u pet godina. Vlade treba da slušaju svoja izborna tela kada izražavaju bol, a pravi ekonomski argument je onaj koji govori o tome kuda nas vode stroge mere.