foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)U državama poput Srbije, gde je utisak da institucije slabo funkcionišu, a zakoni često budu „mrtvo slovo na piru“, nije neobično da građani pokreću peticije da bi ukazali na probleme u društvu i na taj način pokušali da ih reše.
Na sajtu peticije.online njapopularnija i najpotpisivanija peticija svih vremena, na kojoj je 115.984 potpisa, je „Srbija protiv rijaliti programa“, koja je pokrenuta još 2015. godine i reaktivirana 2022. zbog toga što su, u međuvremenu, kako je autor peticije naveo, „osnovani neki TV kanali i podkanali posvećeni samo rijaliti programima, još veći šund, kič i nemoral je uključen“.
Još jedna peticija koja je prikupila veoma veliki broj potpisa takođe se tiče neprimerenog sadržaja na televiziji, a to je peticija pokreta Kreni-promeni za ukidanje nacionalne pokrivenosti televizijama Hapi i Pink, koju je za godinu dana od njenog pokretanja potpisalo čak 493.393 građana, što je 9,6 odsto punoletnih stanovnika Srbije.
Rijaliti programi
Pokret Kreni-promeni je pokrenuo i peticiju koja se tiče isključivo rijaliti programa i nju je za oko četiri godine potpisalo 71.270 građana.
Kada se sabere broj potpisa svih ovih peticija koje se tiču sadržaja neprimerenog za televizije sa nacionalnom frekvencijom dolazimo do brojke od 680.647, što znači da je 13,3 odsto punoletnih građana Srbije protiv ovakvih sadržaja.
Neke od bitnijih peticija koje su pokrenute na sajtu peticije.online u poslednjih mesec dana su: peticija za smenu direktora „Srbijavoda“ Gorana Puzovića (3.163 potpisa), petcija protiv rušenja Sajma i izgradnje nacionalnog stadiona (5.302 potpisa), peticija podrške direktorki Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“(873 potpisa), peticija za očuvanje arhitektonskog nasleđa u Mišarskoj ulici na Vračaru (807 potpisa).
Prema Poslovniku Nardone skupštine, propisano je da odbori Narodne skupštine razmatraju inicijative, peticije, predstavke i predloge i oni o tome potom pisanim putem obaveštavaju njihovog podnosica.
Inicijativa za ograničavanje rijaliti programa pokreta Kreni-promeni dospela je u Skupštinu Srbije još 2019. godine ali, kako je direktor ovog pokreta Savo Manojlović više puta izjavio, Skupština četiri godine nije radila ništa povodom ove inicijative.
Direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović kaže za Danas da u Srbiji pored kontrolisanih medija, i javnosti „koja je faktički ubijena“, petcije teško da mogu da uspevaju.
„Snaga peticije je, faktički, strah vlasti, da će, ukoliko je ne ispoštuje, imati pad rejtinga. Jer peticije su igra moći, to je pritisak javnosti na institucije da rade svoj posao, što je kod nas još uvek mrtvo slovo na papiru“, kaže Gavrilović.
On naglašava da su pored peticija jako bitne i predstavke građana.
„Svaki građanin može da napiše predstavku bilo kom državnom organu u kojoj će da iskaže problem ili da ukaže da neka institucija ne radi dobro. Znači predsavke, peticije sve su to forme kojima se građani angažuju koji tako utiču ili kontrolišu rad izvršne ili zakonodavne vlasti“, objašnjava Gvrilović.
Bez odgovora
Gavrilović kaže da je pre tri godine i sam poslao predstavku predsedniku Aleksandru Vučiću, ali da do sada nije dobio ni zavodni broj, a kamoli neki odgovor.
Prema podacima sa sajta Narodne skupštine, poslednja sednica Odbora za predstavke i predloge održana je 26. januara 2012. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
