Dragan Antić / Foto: Dušan PešićPokazalo se da je povlačenje prostornog plana za Rio Tinto u Jadru samo kupovina vremena do izbora, i da će se posle njih opet krenuti sa istražnim radnjama i pripremama za iskopavanje litijuma i bora, kao što su, ovih dana, počeli da rade u okolini Valjeva, kaže za Danas Vranjanac Dragan Antić, aktivista građanskog pokreta „Kreni-Promeni“, jedan od osnivača lokalnog Ekološko-planinarskog udruženja „B’š prirodno“ i profesor geografije.
Zato je, kaže Antić, „Kreni-Promeni“ pokrenuo narodnu inicijativu za trajnu zabranu iskopavanja litijuma i bora na teritoriji čitave Srbije.
„Ono što se trenutno dešava u okolini Valjeva pokazuje da ova vlast ne odustaje od iskopavanja litijuma, da je verovatno sklopila dogovore sa ‘Rio Tintom’. Smatramo da je kompanija koja trenutno radi u okolini Valjeva, kanadska firma ‘Euro litijum’, ćerka firma ‘Rio Tinta’. Istražne radnje se vrše svuda u zemlji, sa izuzetkom istočne Srbije gde se planira iskopavanje zlata. Tamo se ne pominje litijum, ali se zona za kopanje proteže od Jadra, preko Valjeva i Šumadije, do krajnjeg juga Srbije. Na sajtu ‘Rio Tinta’ postoji mapa na kojoj se vidi da imaju planove da iskopavaju litijum i u Severnoj Makedoniji i Turskoj, a ta takozvana ‘vardarska zona’ se završava u Turskoj gde ima litijuma i bora“, ističe ovaj ekološki aktivista.
Antić dodaje da su koristi koje će država imati od iskopavanja litijuma i bora „minimalne“, u odnosnu na ono što bismo mogli da ostvarimo kroz razvoj poljoprivrede, organske hrane i turizma.
„Država će imati vrlo malo koristi od iskopavanja litijuma i bora, jer je 2014. donet novi Zakon o rudarstvu, što je omogućilo preče pravo iskopavanja stranim kompanijama koje vrše istraživanje. A i rudna renta je vrlo niska, tri odsto. Sve to je zainteresovalo strane firme da dođu u našu zemlju. Ono što mi ne možemo da dokažemo, ali pretpostavljamo, jeste da su u igri velike provizije, i da ne možemo govoriti o interesu države, već o interesu pojedinaca“, nedvosmislen je Antić.
Prema njegovim rečima, postoji 28 lokacija samo na teritoriji Pčinjskog okruga na kojima su izvršene faze istraživanja o iskopavanju litijuma i bora.
„Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada. ‘Rio Tinto’ je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo. Ima ukupno 28 lokacija u Vranju i okolini na kojima su oni završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu ‘Rio Tinta’. Čak je izvršeno i istraživanje o uticaju magnetizma i gravitacije na iskopavanje litijuma. Sad sledi bušenje“, dodaje sagovornik Danasa.
Antić se ne slaže sa izjavom predsednika Vučića o potencijalnoj koristi koju bi država imatla od rudnika i iskopavanja ruda u Srbiji.
„Predsednik Vučić u najnovijoj izjavi govori da će država imati milijarde evra od rudnika, a stručnjaci su preračunali da bi imala oko 300 miliona evra dobiti. Ali bi, zato, imala zauvek uništeno zemljište. A Jadar je poznat kao poljoprivredni kraj. Vučić je pominjao milijarde i grešku koju je država napravila kada je popustila pred, kako on kaže, plaćenicima Rokfelera, misleći, konkretno, na ‘Kreni-Promeni’ i Savu Manojlovića. Zato je i pokrenuta narodna inicijativa za prikupljanje potpisa protiv iskopavanja litijuma i bora. Oktobra, po Zakonu o referendumu, Skupština će – na prvom redovnom zasedanju, premda smo prikupili više od 30.000 potpisa – morati da odlučuje o tome da li će se zabraniti iskopavanje. Videćemo ko jeste, a ko nije za ‘Rio Tinto'“, ističe Antić.
Na pitanje o tome da li ima istine u tome da su ga optuživali da svoj ekološki aktivizam ne bazira samo na altruizmu i brizi o životnoj sredini, već da to radi i iz ličnog interesa, Antić kaže da mu je „jasna pozadina tih napada“.
„Pozadina tih napada je ista kao i kad prozivaju Savu Manojlovića da je plaćenik Rokfelera ne bi li umanjili značaj onoga što radi i da bi ga diskreditovali. Ista matrica se promenjuje i sa nama koji smo na lokalu. Uvek su oni koji misle dobro narodu u vladajućoj sredini okarakterisani kao plaćenici, izdajnici, dileri droge, silovatelji. Ja pozivam Rokfelera da konačno,uplati neki novac pošto smo davali iz svog džepa prilikom prikupljanja potpisa – za papire, štampač, ketridž i sve što nam je bilo potrebno da bismo sproveli ovu inicijativu o zabrani iskopavanja ruda“, priča Antić.
On kaže da se borba za zdravu životnu sredinu u Srbiji i Vranju „možda čini kao Sizifov posao ili kao borba sa vetrenjačama“, ali ga ne napušta optimizam jer „drugog izbora nemamo, moramo da se borimo“.
„Ako želimo da ovde ostanu naša deca, moramo da im sačuvamo ono najvrednije, a to su voda, vazduh i zemljište. Svi znamo kakav je vazduh u Srbiji, ali i na celom Balkanu. Zbog termoelektrana i korišćenja prljavog uglja koji sadrži vlagu, pepeo i glinu. Na to su ukazivali stručnjaci, da je taj ugalj počeo da se masovno koristi još 2014, i to je naglo povećalo zagađenje u celoj zemlji“, ističe jedan od osnivača Ekološko-planinarskog udruženja „B’š prirodno“.
Sa velikim razočarenjem Antić priča i o zagađenju voda, ako dođe do toga da se, ipak, iskopava litijum i bor.
„Mi smo svoje vode prodali na korišćenje ‘Koka-koli’ za narednih 90 godina. I pored toga imamo čiste izvore, ali nam preti zagađivanje i tih voda. Recimo, na Homoljskim planinama kanadska kompanija planira iskopavanje zlata korišćenjem cijanida, a Homoljske planine su jedan od najvećih izvora pitke vode u Srbiji. Sem podzemnih voda, biće zagađeno i zemljište, pa ćemo uništiti i zemlju, i vodu, i vazduh angažovanjem rudarskih kompanija koje planiraju iskopavanje litijuma, bora i drugih ruda. Uništićemo naše zemljište i vode za sledećih nekoliko stotina godina“, jasan je Antić.
„Mladi nedovoljno upoznati sa ekološkim problemima“
Budući da je, osim što se bavi ekološkim aktivizmom, i profesor geografije u vranjskoj gimnaziji, Dragan Antić kaže da mu je u opisu posla da mlade uči zdravim navikama i vrednostima, i da im se trudi da im na časovima ukazuje na ekološke probleme koji nas okružuju.
„Mladi su nedovoljno upoznati sa tim jer se ne radi kako treba u osnovnim školama. Treba decu što češće voditi na izlete, ukazivati im na značaj očuvanja životne sredine i na to da moramo da živimo sa prirodom. Mladi žele da borave u prirodi, ali je i tehnologija napredovala, a roditelji su zauzeti i ne obraćaju pažnju na to da li njihova dece borave u prirodi i koliko je to, zapravo, neophodno“, kaže Antić.
Smatra da cela planeta ima problema sa otpadom „koji preti da nas zatrpa“, jer priroda nije u stanju da ga preradi, iako je u pitanju prirodni proces.
„Kao predstavnik udruženja ‘B’š prirodno’, želim da ukažem i na veliki problem divljih deponija u okolini Vranja. Nalaze se svuda oko nas, u udolinama, rekama. Na periferiji grada nalazi se na desetine divljih deponija. Neophodna je reciklaža. Evropske zemlje otkupljuju otpad kako bi ga reciklirali, a mi ga, uglavnom, odlažemo u reke“, ironično zaključuje Antić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
