Vratiću se hirurgiji i privatnoj praksi

Vladan Vučićević, poslanik je Nove Srbije u drugom sazivu, predsednik skupštinskog Odbora za saobraćaj i veze i član Odbora za zdravlje i porodicu, odbornik u Skupštini Kragujevca i predsednik kragujevačkog odbora stranke Velimira Ilića. Zbog tolikih obaveza zapostavio je privatnu ordinaciju i svoju struku, maksilofacijalnu hirurgiju, ali se nada da će se svom zanimanju vratiti. „Ne možete biti uz pacijenta i u skupštini u istom danu, a neozbiljno bi bilo da započnete neku intervenciju ili lečenje, a da vas pacijent posle mora juriti po skupštinskoj sali ili da ga konsultujete telefonom. Ordinacija sada stoji i čeka neke bolje trenutke kada ću se sigurno vratiti svome poslu“, kaže Vučićević, koji je pre Nove Srbije bio član Srpskog pokreta obnove.
Zanimljivo je da Vučićević, a ni njegov otac nisu bili članovi Saveza komunista, već da su se obojica devedesetih priključili SPO. „Želeli smo da se nešto promeni i cela moja bliža familija učlanila se u SPO, pa i moj otac koji je tada imao 60 i kusur godina. Prvo njegovo partijsko članstvo bilo je u SPO. Ne zato što je želeo da bude član neke partije već zato što je priželjkivao promene celog života“, priseća se Vučićević. Po sistemu, prva ljubav zaborava nema, o Vuku Draškoviću i SPO ni danas ne govori ništa negativno. „Bila je to moćna politička organizacija i velika je zasluga SPO za izgradnju višepartizma“, navodi Vučićević, koji je već skoro šest godina član Nove Srbije.

Velimir Ilić ima brojne dobre osobine

– Vladan Vučićević je protiv Veroljuba Stevanovića podneo i privatnu tužbu jer ga je gradonačelnik Kragujevca nazvao nadrilekarom i usred afere „indeks“ na kragujevačkom Pravnom fakultetu navodno izrazio sumnju u njegovu diplomu. Vučićević odgovara da je studirao i specijalizirao na beogradskom Stomatološkom fakultetu, što je „lako proverljivo“. Objašnjavajući da je tužio Stevanovića kako bi naučio da uvrede ne treba da koristi u obračunu sa političkim protivnicima, Vučićević konstatuje da političari moraju da paze na svoje ponašanje. Na naše podsećanje da mnogi njegovom stranačkom lideru zameraju da se primitivno i agresivno ponaša, Vučićević odgovara navođenjem brojnih „dobrih osobina“ Velimira Ilića.

– Velimir Ilić je blizak narodu. On dozvoljava da ga zagrlite, zna da vas zagrli, zna sa vama da se nasmeje, a kad vam je teško i da zaplače. On je vredan čovek i iza sebe ima rezultate, a kad u Srbiji neko postiže rezultat, taj rezultat se mora devalvirati. Imate tušta i tma ljudi i veoma agresivnih novinara koji danas žele da devalviraju rad Ilića. Ako imate svakoga dana stotinu ljudi koji vas jure i ganjaju da bi vas isprovocirali, onda čoveku nekada popusti kočnica i izleti koja reč koja možda i nije primerena“, navodi Vučićević i zaključuje da svi na javnoj sceni treba da vode računa kako se ponašaju.

Poredeći posao odbornika u kragujevačkoj i poslanika republičkoj Skupštini, Vučićević kaže da su mu oba naporna jer se trudi da ozbiljno zastupa građane koji su ga birali. Položaj mu, međutim, nije isti. U republičkoj skupštini je deo vladajuće koalicije, a u kragujevačkoj je opozicija. Sa nekadašnjim stranačkim kolegom iz SPO, Veroljubom Stevanovićem, sada liderom Srpskog demokratskog pokreta obnove i gradonačelnikom Kragujevca, Vučićević vodi političku bitku u kojoj, kaže, pokušava „da skrene pažnju gradonačelniku da to što radi nije dobro za grad i da ne obezbeđuje budućnost“.
– Sve su to kratkoročni poslovi, na primer, nasipanja puta bezveznim kamenom, sve traje do prve kiše, a ulažu se ogromna sredstva. Dva-tri puta kad nasipate ulicu takvim kamenom, skuplje vam je nego da ste je asfaltirali. Mislim da se to radi svesno zarad ostvarenja ličnih ciljeva – smatra Vučićević. Iako Stevanović i Vučićević povremeno razmenjuju veoma teške međusobne optužbe, predsednik NS u Kragujevcu kaže da nisu u lošim ličnim odnosima, već se „jednostavno politički ne slažu i imaju različite vizije razvoja grada“. Vučićević je podneo više krivičnih prijava protiv lokalnih javnih preduzeća. Među njima je i „Niskogradnja“ za koju tvrdi da je utrošila 18 miliona dinara, što nigde nije prikazano, te da je to preduzeće utajilo porez od 1,3 miliona dinara.
Vučićević se ne slaže sa često pominjanim pridevom za svoj grad -„dolina gladnih“.
– Celog života živim u Kragujevcu. Mislim da Kragujevac nikada nije bio dolina gladnih i da je to politička i medijska floskula. Kragujevac je u jednom periodu imao veliku ekonomsku ekspanziju. Metalski kompleks je, svi znamo kako i zašto, propao i svi gradovi u kojima je bila razvijena metalska industrija imaju probleme. I Kragujevac ima teškoća i problema, ali nisu nerešivi. Mislim da Kragujevac, nažalost, nije na pravom mestu, u Skupštini grada, okupio prave ljude koji mogu da se nose sa današnjim problemima – ocenjuje Vučićević. Ni njemu se, kao i mnogim njegovim kolegama, često ne dopada pisanje medija o Skupštini i poslanicima. Trudi se, međutim, da ne generalizuje i kaže da „ima dobrih i loših novinara“. Naglašava da poslanici ipak predstavljaju narod i da kada „neko od njih pravi krpu“ time devalvira najvišu zakonodavnu instituciju u zemlji. Primećuje da toga nisu pošteđene ni druge struke, a posebno mu teško padaju prozivke kolega lekara. Pokazuje naslovnu stranu tabloida sa udarnim naslovom „Lekari ubice“.
– U Srbiji ima 30.000 lekara. Možda je neko pogrešio i taj treba da odgovara, ali ne možete zbog greške pojedinca žigosati celu struku i sve lekare. To govori o novinarima, ali nisu ni svi novinari isti. Imate dobre i loše i lekare i novinare, ali ako već hoćemo da ukažemo prstom moramo da ukažemo na dobre kao dobre, a loše kao loše bilo oni novinari, lekari, pravnici, ekonomisti ili poslanici – kaže Vučićević, i pita se „kako sada građani da idu kod lekara kada su svi ubice?“.
– Nek nam onda ti novinari pokažu kod koje vračare da idemo da se lečimo – poručuje naš sagovornik. On ne krije podatke o svojim primanjima. („Plata mi sa svim dodacima, iznosi 120.000 dinara“). Čak i ako Skupština zaseda više dana, ne koristi mogućnost odsedanja u hotelu ili iznajmljivanje stana već putuje od Beograda do Kragujevca. „Više volim tri sata da spavam u svom krevetu nego celu noć u bilo kom hotelu“, objašnjava. Zbog poslovnih i privatnih obaveza, ima malo slobodnog vremena, koje provodi najradije sa prijateljima „na vodi“ i to uglavnom obližnjem Gružanskom jezeru. Priznaje da se nije posebno dokazao u pecanju. „Ne mogu se pohvaliti krupnim primercima, ali ne pecam zbog količine ulovljene ribe već iz zadovoljstva.“, dodaje Vučićević.